Hiob 17

Lutherbibel 1912

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

1Mein Odem ist schwach, und meine Tage sind abgekürzt; das Grab ist da.

1Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.

2Fürwahr, Gespött umgibt mich, und auf ihrem Hadern muß mein Auge weilen.

2Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.

3Sei du selber mein Bürge bei dir; wer will mich sonst vertreten?

3Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?

4Denn du hast ihrem Herzen den Verstand verborgen; darum wirst du ihnen den Sieg geben.

4Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.

5Es rühmt wohl einer seinen Freunden die Ausbeute; aber seiner Kinder Augen werden verschmachten.

5Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.

6Er hat mich zum Sprichwort unter den Leuten gemacht, und ich muß mir ins Angesicht speien lassen.

6Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.

7Mein Auge ist dunkel geworden vor Trauern, und alle meine Glieder sind wie ein Schatten.

7Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.

8Darüber werden die Gerechten sich entsetzen, und die Unschuldigen werden sich entrüsten gegen die Heuchler.

8Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.

9Aber der Gerechte wird seinen Weg behalten; und wer reine Hände hat, wird an Stärke zunehmen.

9Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.

10Wohlan, so kehrt euch alle her und kommt; ich werde doch keinen Weisen unter euch finden.

10А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.

11Meine Tage sind vergangen; meine Anschläge sind zerrissen, die mein Herz besessen haben.

11Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.

12Sie wollen aus der Nacht Tag machen und aus dem Tage Nacht.

12Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.

13Wenn ich gleich lange harre, so ist doch bei den Toten mein Haus, und in der Finsternis ist mein Bett gemacht;

13Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи.

14Die Verwesung heiße ich meinen Vater und die Würmer meine Mutter und meine Schwester:

14Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.

15was soll ich denn harren? und wer achtet mein Hoffen?

15И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?

16Hinunter zu den Toten wird es fahren und wird mit mir in dem Staub liegen.

16У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.