Hiob 37
Lutherbibel 1912Translation
Lutherbibel 1912
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Des entsetzt sich mein Herz und bebt.
1И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места.
2O höret doch, wie der Donner zürnt, und was für Gespräch von seinem Munde ausgeht!
2Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових.
3Er läßt ihn hinfahren unter allen Himmeln, und sein Blitz scheint auf die Enden der Erde.
3Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских.
4Ihm nach brüllt der Donner, und er donnert mit seinem großen Schall; und wenn sein Donner gehört wird, kann man's nicht aufhalten.
4За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов.
5Gott donnert mit seinem Donner wunderbar und tut große Dinge und wird doch nicht erkannt.
5Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети.
6Er spricht zum Schnee, so ist er bald auf Erden, und zum Platzregen, so ist der Platzregen da mit Macht.
6Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.
7Aller Menschen Hand hält er verschlossen, daß die Leute lernen, was er tun kann.
7Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје.
8Das wilde Tier geht in seine Höhle und bleibt an seinem Ort.
8Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи.
9Von Mittag her kommt Wetter und von Mitternacht Kälte.
9С југа долази олуја, и са севера зима.
10Vom Odem Gottes kommt Frost, und große Wasser ziehen sich eng zusammen.
10Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.
11Die Wolken beschwert er mit Wasser, und durch das Gewölk bricht sein Licht.
11И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом.
12Er kehrt die Wolken, wo er hin will, daß sie schaffen alles, was er ihnen gebeut, auf dem Erdboden:
12И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној.
13es sei zur Züchtigung über ein Land oder zur Gnade, läßt er sie kommen.
13Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.
14Da merke auf, Hiob, stehe und vernimm die Wunder Gottes!
14Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.
15Weißt du wie Gott solches über sie bringt und wie er das Licht aus seinen Wolken läßt hervorbrechen?
15Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог?
16Weißt du wie sich die Wolken ausstreuen, die Wunder des, der vollkommen ist an Wissen?
16Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању?
17Du, des Kleider warm sind, wenn das Land still ist vom Mittagswinde,
17Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?
18ja, du wirst mit ihm den Himmel ausbreiten, der fest ist wie ein gegossener Spiegel.
18Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?
19Zeige uns, was wir ihm sagen sollen; denn wir können nichts vorbringen vor Finsternis.
19Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду.
20Wer wird ihm erzählen, daß ich wolle reden? So jemand redet, der wird verschlungen.
20Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт.
21Jetzt sieht man das Licht nicht, das am Himmel hell leuchtet; wenn aber der Wind weht, so wird's klar.
21Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;
22Von Mitternacht kommt Gold; um Gott her ist schrecklicher Glanz.
22Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.
23Den Allmächtigen aber können wir nicht finden, der so groß ist von Kraft; das Recht und eine gute Sache beugt er nicht.
23Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи.
24Darum müssen ihn fürchten die Leute; und er sieht keinen an, wie weise sie sind.
24Зато Га се боје људи; Не може Га видети никакав мудрац.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.