Job 37
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1At this also my heart trembleth, and is moved out of its place.
1И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места.
2Hear attentively the noise of His voice, and the sound that goeth out of His mouth.
2Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових.
3He sendeth it forth under the whole heaven, and His lightning unto the ends of the earth.
3Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских.
4After it a voice roareth; He thundereth with the voice of His majesty; and He stayeth them not when His voice is heard.
4За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов.
5God thundereth marvellously with His voice; great things doeth He, which we cannot comprehend.
5Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети.
6For He saith to the snow: 'Fall thou on the earth'; likewise to the shower of rain, and to the showers of His mighty rain.
6Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.
7He sealeth up the hand of every man, that all men whom He hath made may know it.
7Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје.
8Then the beasts go into coverts, and remain in their dens.
8Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи.
9Out of the Chamber cometh the storm; and cold out of the north.
9С југа долази олуја, и са севера зима.
10By the breath of God ice is given, and the breadth of the waters is straitened.
10Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.
11Yea, He ladeth the thick cloud with moister, He spreadeth abroad the cloud of His lightning;
11И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом.
12And they are turned round about by His guidance, that they may do whatsoever He commandeth them upon the face of the habitable world:
12И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној.
13Whether it be for correction, or for His earth, or for mercy, that He cause it to come.
13Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.
14Hearken unto this, O Job; stand still, and consider the wondrous works of God.
14Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.
15Dost thou know how God enjoineth them, and causeth the lightning of His cloud to shine?
15Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог?
16Dost thou know the balancings of the clouds, the wondrous works of Him who is perfect in knowledge?
16Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању?
17Thou whose garments are warm, when the earth is still by reason of the south wind;
17Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?
18Canst thou with Him spread out the sky, which is strong as a molten mirror?
18Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?
19Teach us what we shall say unto Him; for we cannot order our speech by reason of darkness.
19Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду.
20Shall it be told Him that I would speak? Or should a man wish that he were swallowed up?
20Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт.
21And now men see not the light which is bright in the skies; but the wind passeth, and cleanseth them.
21Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;
22Out of the north cometh golden splendour, about God is terrible majesty.
22Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.
23The Almighty, whom we cannot find out, is excellent in power, yet to judgment and plenteous justice He doeth no violence.
23Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи.
24Men do therefore fear Him; He regardeth not any that are wise of heart.
24Зато Га се боје људи; Не може Га видети никакав мудрац.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.