Job 4
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Then answered Eliphaz the Temanite, and said:
1Тада одговори Елифас Теманац и рече:
2If one venture a word unto thee, wilt thou be weary? But who can withhold himself from speaking?
2Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?
3Behold, thou hast instructed many, and thou hast strengthened the weak hands.
3Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;
4Thy words have upholden him that was falling, and thou hast strengthened the feeble knees.
4Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.
5But now it is come upon thee, and thou art weary; it toucheth thee, and thou art affrighted.
5А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.
6Is not thy fear of God thy confidence, and thy hope the integrity of thy ways?
6Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?
7Remember, I pray thee, who ever perished, being innocent? Or where were the upright cut off?
7Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?
8According as I have seen, they that plow iniquity, and sow mischief, reap the same.
8Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.
9By the breath of God they perish, and by the blast of His anger are they consumed.
9Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.
10The lion roareth, and the fierce lion howleth — yet the teeth of the young lions are broken.
10Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.
11The old lion perisheth for lack of prey, and the whelps of the lioness are scattered abroad.
11Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.
12Now a word was secretly brought to me, and mine ear received a whisper thereof.
12Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.
13In thoughts from the visions of the night, when deep sleep falleth on men,
13У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,
14Fear came upon me, and trembling, and all my bones were made to shake.
14Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,
15Then a spirit passed before my face, that made the hair of my flesh to stand up.
15И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.
16It stood still, but I could not discern the appearance thereof; a form was before mine eyes; I heard a still voice:
16Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:
17'Shall mortal man be just before God? Shall a man be pure before his Maker?
17Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?
18Behold, He putteth no trust in His servants, and His angels He chargeth with folly;
18Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;
19How much more them that dwell in houses of clay, whose foundation is in the dust, who are crushed before the moth!
19А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.
20Betwixt morning and evening they are shattered; they perish for ever without any regarding it.
20Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.
21Is not their tent-cord plucked up within them? They die, and that without wisdom.'
21Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.