Job 3
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1After this opened Job his mouth, and cursed his day.
1Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
2And Job spoke, and said:
2И проговоривши Јов рече:
3Let the day perish wherein I was born, and the night wherein it was said: 'A man-child is brought forth.'
3Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
4Let that day be darkness; let not God inquire after it from above, neither let the light shine upon it.
4Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
5Let darkness and the shadow of death claim it for their own; let a cloud dwell upon it; let all that maketh black the day terrify it.
5Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
6As for that night, let thick darkness seize upon it; let it not rejoice among the days of the year; let it not come into the number of the months.
6Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
7Lo, let that night be desolate; let no joyful voice come therein.
7Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
8Let them curse it that curse the day, who are ready to rouse up leviathan.
8Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
9Let the stars of the twilight thereof be dark; let it look for light, but have none; neither let it behold the eyelids of the morning;
9Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
10Because it shut not up the doors of my mother's womb, nor hid trouble from mine eyes.
10Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
11Why died I not from the womb? Why did I not perish at birth?
11Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
12Why did the knees receive me? And wherefore the breasts, that I should suck?
12Зашто ме прихватише колена? Зашто сисе, да сем?
13For now should I have lain still and been quiet; I should have slept; then had I been at rest —
13Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
14With kings and counsellors of the earth, who built up waste places for themselves;
14С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
15Or with princes that had gold, who filled their houses with silver;
15Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
16Or as a hidden untimely birth I had not been; as infants that never saw light.
16Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
17There the wicked cease from troubling; and there the weary are at rest.
17Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
18There the prisoners are at ease together; they hear not the voice of the taskmaster.
18И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
19The small and great are there alike; and the servant is free from his master.
19Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
20Wherewith is light given to him that is in misery, and life unto the bitter in soul —
20Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
21Who long for death, but it cometh not; and dig for it more than for hid treasures;
21Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
22Who rejoice unto exultation, and are glad, when they can find the grave? —
22Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
23To a man whose way is hid, and whom God hath hedged in?
23Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
24For my sighing cometh instead of my food, and my roarings are poured out like water.
24Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
25For the thing which I did fear is come upon me, and that which I was afraid of hath overtaken me.
25Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
26I was not at ease, neither was I quiet, neither had I rest; but trouble came.
26Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.