Job 3
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1After this Job opened his mouth, and cursed his day,
1Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
2And he said:
2И проговоривши Јов рече:
3Let the day perish wherein I was born, and the night in which it was said: A man child is conceived.
3Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
4Let that day be turned into darkness, let not God regard it from above, and let not the light shine upon it.
4Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
5Let darkness, and the shadow of death cover it, let a mist overspread it, and let it be wrapped up in bitterness.
5Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
6Let a darksome whirlwind seize upon that night, let it not be counted in the days of the year, nor numbered in the months.
6Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
7Let that night be solitary, and not worthy of praise.
7Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
8Let them curse it who curse the day. who are ready to raise up a leviathan:
8Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
9Let the stars be darkened with the mist thereof: let it expect light and not see it, nor the rising of the dawning of the day:
9Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
10Because it shut not up the doors of the womb that bore me, nor took away evils from my eyes.
10Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
11Why did I not die in the womb, why did I not perish when I came out of the belly?
11Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
12Why received upon the knees? why suckled at the breasts?
12Зашто ме прихватише колена? Зашто сисе, да сем?
13For now I should have been asleep and still, and should have rest in my sleep.
13Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
14With kings and consuls of the earth, who build themselves solitudes:
14С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
15Or with princes, that possess gold, and All their houses with silver:
15Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
16Or as a hidden untimely birth I should not be, or as they that being conceived have not seen the light.
16Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
17There the wicked cease from tumult, and there the wearied in strength are at rest.
17Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
18And they sometime bound together without disquiet, have not heard the voice of the oppressor.
18И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
19The small and great are there, and the servant is free from his master.
19Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
20Why is light given to him that is in misery, and life to them that are in bitterness of soul?
20Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
21That look for death, and it cometh not, as they that dig for a treasure:
21Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
22And they rejoice exceedingly when they have found the grave.
22Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
23To a man whose way is hidden, and God hath surrounded him with darkness?
23Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
24Before I eat I sigh: and as overflowing waters, so is my roaring:
24Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
25For the fear which I feared hath come upon me: and that which I was afraid of, hath befallen me.
25Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
26Have I not dissembled? have I not kept silence? have I not been quiet? and indignation is come upon me.
26Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.