Job 16
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Then Job answered, and said:
1А Јов одговори и рече:
2I have often heard such things as these: you are all troublesome comforters.
2Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
3Shall windy words have no end? or is it any trouble to thee to speak?
3Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
4I also could speak like you: and would God your soul were for my soul.
4И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
5I would comfort you also with words, and would wag my head over you.
5Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
6I would strengthen you with my mouth, and would move my lips, as sparing you.
6Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
7But what shall I do? If I speak, my pain will not rest: and if I hold my peace, it will not depart from me.
7А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
8But now my sorrow hath oppressed me, and all my limbs are brought to nothing.
8Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
9My wrinkles bear witness against me, and a false speaker riseth up against my face, contradicting me.
9Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
10He hath gathered together his fury against me, and threatening me he hath gnashed with his teeth upon me: my enemy hath beheld me with terrible eyes.
10Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
11They have opened their mouths upon me, and reproaching me they have struck me on the cheek, they are filled with my pains.
11Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
12God hath shut me up with the unjust man, and hath delivered me into the hands of the wicked.
12Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
13I that was formerly so wealthy, am all on a sudden broken to pieces: he hath taken me by my neck, he hath broken me, and hath set me up to be his mark.
13Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
14He hath compassed me round about with his lances, he hath wounded my loins, he hath not spared, and hath poured out my bowels on the earth.
14Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
15He hath torn me with wound upon wound, he hath rushed in upon me like a giant.
15Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
16I have sowed sackcloth upon my skin, and have covered my flesh with ashes.
16Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
17My face is swollen with weeping, and my eyelids are dim.
17Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
18These things have I suffered without the iniquity of my hand, when I offered pure prayers to God.
18Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
19O earth, cover not thou my blood, neither let my cry find a hiding place in thee.
19И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
20For behold my witness is in heaven, and he that knoweth my conscience is on high.
20Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
21My friends are full of words: my eye poureth out tears to God.
21О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
22And O that a man might so be judged with God, as the son of man is judged with his companion!
22Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.
23For behold short years pass away and I am walking in a path by which I shall not return.
no verse 23 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.