Ijob 16
Londona Biblio (Esperanto, 1910)Translation
Londona Biblio (Esperanto, 1910)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ijob respondis kaj diris:
1А Јов одговори и рече:
2Mi aŭdis multe da similaj aferoj; Tedaj konsolantoj vi ĉiuj estas.
2Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
3Ĉu estos fino al la ventaj vortoj? Kaj kio vin incitis, ke vi tiel parolas?
3Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
4Mi ankaŭ povus paroli, kiel vi. Se vi estus sur mia loko, Mi konsolus vin per vortoj Kaj balancus pri vi mian kapon.
4И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
5Mi fortigus vin per mia buŝo Kaj konsolus vin per paroloj de miaj lipoj.
5Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
6Se mi parolos, mia doloro ne kvietiĝos; Se mi ĉesos, kio foriros de mi?
6Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
7Sed nun Li lacigis min, Li detruis mian tutan esencon.
7А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
8Vi faris al mi sulkojn, tio fariĝis atesto; Mia senfortiĝo staras antaŭ mia vizaĝo, kaj parolas.
8Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
9Lia kolero disŝiras; Mia malamanto grincigas kontraŭ mi siajn dentojn; Mia premanto briligas kontraŭ mi siajn okulojn.
9Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
10Ili malfermegis kontraŭ mi sian buŝon, insulte batas min sur la vangojn; Ĉiuj kune kontentigis sur mi sian koleron.
10Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
11Dio transdonis min al maljustulo, Ĵetis min en la manojn de malbonuloj.
11Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
12Mi estis trankvila; sed Li frakasis min, Li kaptis min je la kolo, disbatis min, Kaj Li faris min por Si celo.
12Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
13Liaj pafistoj min ĉirkaŭis; Li dishakas miajn internaĵojn kaj ne kompatas, Li elverŝas sur la teron mian galon.
13Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
14Li faras en mi breĉon post breĉo, Li kuras kontraŭ min kiel batalisto.
14Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
15Sakaĵon mi kudris sur mian korpon, Kaj en polvo mi kaŝis mian kornon.
15Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
16Mia vizaĝo ŝvelis de plorado, Kaj sur miaj palpebroj estas morta ombro;
16Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
17Kvankam ne troviĝas perfortaĵo en miaj manoj, Kaj mia preĝo estas pura.
17Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
18Ho tero, ne kovru mian sangon, Kaj mia kriado ne trovu haltejon.
18Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
19Vidu, en la ĉielo estas mia atestanto, Kaj mia konanto estas en la altaj sferoj.
19И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
20Parolistoj estas por mi miaj amikoj; Sed mia okulo larmas al Dio,
20Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
21Ke Li decidu inter homo kaj Dio, Inter homo kaj lia amiko.
21О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
22Ĉar la nombro de la jaroj pasos, Kaj mi iros sur vojon nereveneblan.
22Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.