Job 16
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Job prit la parole et dit:
1А Јов одговори и рече:
2J’ai souvent entendu pareilles choses; Vous êtes tous des consolateurs fâcheux.
2Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
3Quand finiront ces discours en l’air? Pourquoi cette irritation dans tes réponses?
3Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
4Moi aussi, je pourrais parler comme vous, Si vous étiez à ma place: Je vous accablerais de paroles, Je secouerais sur vous la tête,
4И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
5Je vous fortifierais de la bouche, Je remuerais les lèvres pour vous soulager.
5Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
6Si je parle, mes souffrances ne seront point calmées, Si je me tais, en quoi seront-elles moindres?
6Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
7Maintenant, hélas! Il m’a épuisé… Tu as ravagé toute ma maison;
7А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
8Tu m’as saisi, pour témoigner contre moi; Ma maigreur se lève, et m’accuse en face.
8Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
9Il me déchire et me poursuit dans sa fureur, Il grince des dents contre moi, Il m’attaque et me perce de son regard.
9Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
10Ils ouvrent la bouche pour me dévorer, Ils m’insultent et me frappent les joues, Ils s’acharnent tous après moi.
10Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
11Dieu me livre à la merci des impies, Il me précipite entre les mains des méchants.
11Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
12J’étais tranquille, et il m’a secoué, Il m’a saisi par la nuque et m’a brisé, Il a tiré sur moi comme à un but.
12Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
13Ses traits m’environnent de toutes parts; Il me perce les reins sans pitié, Il répand ma bile sur la terre.
13Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
14Il me fait brèche sur brèche, Il fond sur moi comme un guerrier.
14Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
15J’ai cousu un sac sur ma peau; J’ai roulé ma tête dans la poussière.
15Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
16Les pleurs ont altéré mon visage; L’ombre de la mort est sur mes paupières.
16Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
17Je n’ai pourtant commis aucune violence, Et ma prière fut toujours pure.
17Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
18O terre, ne couvre point mon sang, Et que mes cris prennent librement leur essor!
18Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
19Déjà maintenant, mon témoin est dans le ciel, Mon témoin est dans les lieux élevés.
19И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
20Mes amis se jouent de moi; C’est Dieu que j’implore avec larmes.
20Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
21Puisse-t-il donner à l’homme raison contre Dieu, Et au fils de l’homme contre ses amis!
21О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
22Car le nombre de mes années touche à son terme, Et je m’en irai par un sentier d’où je ne reviendrai pas.
22Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.