Job 23

Louis Segond 1910

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

1Job prit la parole et dit:

1А Јов одговори и рече:

2Maintenant encore ma plainte est une révolte, Mais la souffrance étouffe mes soupirs.

2Још је тужњава моја одмет? А невоља је моја тежа од уздаха мојих.

3Oh! Si je savais où le trouver, Si je pouvais arriver jusqu’à son trône,

3О, кад бих знао како бих нашао Бога! Да отидем до престола Његовог,

4Je plaiderais ma cause devant lui, Je remplirais ma bouche d’arguments,

4Да разложим пред Њим парбу своју, и уста своја напуним разлога,

5Je connaîtrais ce qu’il peut avoir à répondre, Je verrais ce qu’il peut avoir à me dire.

5Да знам шта би ми одговорио, и разумем шта би ми рекао.

6Emploierait-il toute sa force à me combattre? Ne daignerait-il pas au moins m’écouter?

6Би ли се према великој својој сили прео са мном? Не; него би ми помогао.

7Ce serait un homme droit qui plaiderait avec lui, Et je serais pour toujours absous par mon juge.

7Онде би се праведан човек могао правдати с Њим, и ослободио бих се за свагда од свог судије.

8Mais, si je vais à l’orient, il n’y est pas; Si je vais à l’occident, je ne le trouve pas;

8Гле, ако пођем напред, нема Га; ако ли натраг, не находим Га;

9Est-il occupé au nord, je ne puis le voir; Se cache-t-il au midi, je ne puis le découvrir.

9Ако на лево ради, не видим Га; ако на десно, заклонио се, не могу Га видети.

10Il sait néanmoins quelle voie j’ai suivie; Et, s’il m’éprouvait, je sortirais pur comme l’or.

10Али Он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато.

11Mon pied s’est attaché à ses pas; J’ai gardé sa voie, et je ne m’en suis point détourné.

11По стопама је Његовим ступала нога моја; пута Његова држао сам се, и не зађох.

12Je n’ai pas abandonné les commandements de ses lèvres; J’ai fait plier ma volonté aux paroles de sa bouche.

12Од заповести уста Његових нисам одступао; чувао сам речи уста Његових више него свој ужитак.

13Mais sa résolution est arrêtée; qui s’y opposera? Ce que son âme désire, il l’exécute.

13Али кад Он шта науми, ко ће Га одвратити? Шта душа Његова зажели, оно чини.

14Il accomplira donc ses desseins à mon égard, Et il en concevra bien d’autres encore.

14И извршиће шта је наумио за ме; и тога има у Њега много.

15Voilà pourquoi sa présence m’épouvante; Quand j’y pense, j’ai peur de lui.

15Зато сам се уплашио од Њега; и кад то мислим, страх ме је од Њега.

16Dieu a brisé mon courage, Le Tout-Puissant m’a rempli d’effroi.

16Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио.

17Car ce ne sont pas les ténèbres qui m’anéantissent, Ce n’est pas l’obscurité dont je suis couvert.

17Што не погибох пре мрака? И што не сакри мрак испред мене?

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.