Job 20
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Tsophar de Naama prit la parole et dit:
1А Софар Намаћанин одговори и рече:
2Mes pensées me forcent à répondre, Et mon agitation ne peut se contenir.
2Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим.
3J’ai entendu des reproches qui m’outragent; Le souffle de mon intelligence donnera la réplique.
3Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.
4Ne sais-tu pas que, de tout temps, Depuis que l’homme a été placé sur la terre,
4Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи.
5Le triomphe des méchants a été court, Et la joie de l’impie momentanée?
5Да је слава безбожних за мало и радост лицемерова за час?
6Quand il s’élèverait jusqu’aux cieux, Et que sa tête toucherait aux nues,
6Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака,
7Il périra pour toujours comme son ordure, Et ceux qui le voyaient diront: Où est-il?
7Нестаће га за свагда као кала његовог; и који га видеше рећи ће: Куда се деде?
8Il s’envolera comme un songe, et on ne le trouvera plus; Il disparaîtra comme une vision nocturne;
8Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара.
9L’œil qui le regardait ne le regardera plus, Le lieu qu’il habitait ne l’apercevra plus.
9Око које га је гледало неће више, нити ће га више видети место његово.
10Ses fils seront assaillis par les pauvres, Et ses mains restitueront ce qu’il a pris par violence.
10Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео.
11La vigueur de la jeunesse, qui remplissait ses membres, Aura sa couche avec lui dans la poussière.
11Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.
12Le mal était doux à sa bouche, Il le cachait sous sa langue,
12Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим,
13Il le savourait sans l’abandonner, Il le retenait au milieu de son palais;
13Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом,
14Mais sa nourriture se transformera dans ses entrailles, Elle deviendra dans son corps un venin d’aspic.
14Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин.
15Il a englouti des richesses, il les vomira; Dieu les chassera de son ventre.
15Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог.
16Il a sucé du venin d’aspic, La langue de la vipère le tuera.
16Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи.
17Il ne reposera plus ses regards sur les ruisseaux, Sur les torrents, sur les fleuves de miel et de lait.
17Неће видети потока ни река којима тече мед и масло.
18Il rendra ce qu’il a gagné, et n’en profitera plus; Il restituera tout ce qu’il a pris, et n’en jouira plus.
18Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати.
19Car il a opprimé, délaissé les pauvres, Il a ruiné des maisons et ne les a pas rétablies.
19Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао.
20Son avidité n’a point connu de bornes; Mais il ne sauvera pas ce qu’il avait de plus cher.
20Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати.
21Rien n’échappait à sa voracité; Mais son bien-être ne durera pas.
21Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати.
22Au milieu de l’abondance il sera dans la détresse; La main de tous les misérables se lèvera sur lui.
22Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољних удариће на њ.
23Et voici, pour lui remplir le ventre, Dieu enverra sur lui le feu de sa colère, Et le rassasiera par une pluie de traits.
23Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гнева свог, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово.
24S’il échappe aux armes de fer, L’arc d’airain le transpercera.
24Кад стане бежати од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани.
25Il arrache de son corps le trait, Qui étincelle au sortir de ses entrailles, Et il est en proie aux terreurs de la mort.
25Стрела пуштена проћи ће кроз тело његово, и светло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте.
26Toutes les calamités sont réservées à ses trésors; Il sera consumé par un feu que n’allumera point l’homme, Et ce qui restera dans sa tente en deviendra la pâture.
26Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити.
27Les cieux dévoileront son iniquité, Et la terre s’élèvera contre lui.
27Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.
28Les revenus de sa maison seront emportés, Ils disparaîtront au jour de la colère de Dieu.
28Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог.
29Telle est la part que Dieu réserve au méchant, Tel est l’héritage que Dieu lui destine.
29То је део од Бога човеку безбожном и наследство од Бога за беседу његову.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.