Job 24
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Pourquoi le Tout-Puissant ne met-il pas des temps en réserve, Et pourquoi ceux qui le connaissent ne voient-ils pas ses jours?
1Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
2On déplace les bornes, On vole des troupeaux, et on les fait paître;
2Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
3On enlève l’âne de l’orphelin, On prend pour gage le bœuf de la veuve;
3Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
4On repousse du chemin les indigents, On force tous les malheureux du pays à se cacher.
4Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
5Et voici, comme les ânes sauvages du désert, Ils sortent le matin pour chercher de la nourriture, Ils n’ont que le désert pour trouver le pain de leurs enfants;
5Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.
6Ils coupent le fourrage qui reste dans les champs, Ils grappillent dans la vigne de l’impie;
6Жању њиву и беру виноград који није њихов;
7Ils passent la nuit dans la nudité, sans vêtement, Sans couverture contre le froid;
7Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
8Ils sont percés par la pluie des montagnes, Et ils embrassent les rochers comme unique refuge.
8Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
9On arrache l’orphelin à la mamelle, On prend des gages sur le pauvre.
9Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
10Ils vont tout nus, sans vêtement, Ils sont affamés, et ils portent les gerbes;
10Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
11Dans les enclos de l’impie ils font de l’huile, Ils foulent le pressoir, et ils ont soif;
11Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
12Dans les villes s’exhalent les soupirs des mourants, L’âme des blessés jette des cris… Et Dieu ne prend pas garde à ces infamies!
12Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
13D’autres sont ennemis de la lumière, Ils n’en connaissent pas les voies, Ils n’en pratiquent pas les sentiers.
13Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
14L’assassin se lève au point du jour, Tue le pauvre et l’indigent, Et il dérobe pendant la nuit.
14Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
15L’œil de l’adultère épie le crépuscule; Personne ne me verra, dit-il, Et il met un voile sur sa figure.
15И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
16La nuit ils forcent les maisons, Le jour ils se tiennent enfermés; Ils ne connaissent pas la lumière.
16Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
17Pour eux, le matin c’est l’ombre de la mort, ils en éprouvent toutes les terreurs.
17Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
18Eh quoi! L’impie est d’un poids léger sur la face des eaux, Il n’a sur la terre qu’une part maudite, Il ne prend jamais le chemin des vignes!
18Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
19Comme la sécheresse et la chaleur absorbent les eaux de la neige, Ainsi le séjour des morts engloutit ceux qui pèchent!
19Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике.
20Quoi! Le sein maternel l’oublie, Les vers en font leurs délices, On ne se souvient plus de lui! L’impie est brisé comme un arbre,
20Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
21Lui qui dépouille la femme stérile et sans enfants, Lui qui ne répand aucun bienfait sur la veuve!…
21Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
22Non! Dieu par sa force prolonge les jours des violents, Et les voilà debout quand ils désespéraient de la vie;
22Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
23Il leur donne de la sécurité et de la confiance, Il a les regards sur leurs voies.
23Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
24Ils se sont élevés; et en un instant ils ne sont plus, Ils tombent, ils meurent comme tous les hommes, Ils sont coupés comme la tête des épis.
24Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
25S’il n’en est pas ainsi, qui me démentira, Qui réduira mes paroles à néant?
25Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.