Job 10
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Mon âme est dégoûtée de la vie! Je donnerai cours à ma plainte, Je parlerai dans l’amertume de mon âme.
1Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје.
2Je dis à Dieu: Ne me condamne pas! Fais-moi savoir pourquoi tu me prends à partie!
2Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.
3Te paraît-il bien de maltraiter, De repousser l’ouvrage de tes mains, Et de faire briller ta faveur sur le conseil des méchants?
3Је ли Ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дело руку својих и савет безбожнички обасјаваш?
4As-tu des yeux de chair, Vois-tu comme voit un homme?
4Јесу ли у Тебе очи телесне? Видиш ли као што види човек?
5Tes jours sont-ils comme les jours de l’homme, Et tes années comme ses années,
5Јесу ли дани твоји као дани човечији, и године твоје као век људски,
6Pour que tu recherches mon iniquité, Pour que tu t’enquières de mon péché,
6Те истражујеш моје безакоње и за грех мој разбираш?
7Sachant bien que je ne suis pas coupable, Et que nul ne peut me délivrer de ta main?
7Ти знаш да нисам крив, и нема никога ко би избавио из Твоје руке.
8Tes mains m’ont formé, elles m’ont créé, Elles m’ont fait tout entier… Et tu me détruirais!
8Твоје су ме руке створиле и начиниле, и Ти ме одсвуда потиреш.
9Souviens-toi que tu m’as façonné comme de l’argile; Voudrais-tu de nouveau me réduire en poussière?
9Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити.
10Ne m’as-tu pas coulé comme du lait? Ne m’as-tu pas caillé comme du fromage?
10Ниси ли ме као млеко слио и као сир усирио ме?
11Tu m’as revêtu de peau et de chair, Tu m’as tissé d’os et de nerfs;
11Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме.
12Tu m’as accordé ta grâce avec la vie, Tu m’as conservé par tes soins et sous ta garde.
12Животом и милошћу даривао си ме; и старање Твоје чувало је дух мој.
13Voici néanmoins ce que tu cachais dans ton cœur, Voici, je le sais, ce que tu as résolu en toi-même.
13И сакрио си то у срцу свом; али знам да је у Тебе.
14Si je pèche, tu m’observes, Tu ne pardonnes pas mon iniquité.
14Ако сам згрешио, опазио си ме, и ниси ме опростио безакоња мог.
15Suis-je coupable, malheur à moi! Suis-je innocent, je n’ose lever la tête, Rassasié de honte et absorbé dans ma misère.
15Ако сам скривио, тешко мени! Ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју.
16Et si j’ose la lever, tu me poursuis comme un lion, Tu me frappes encore par des prodiges.
16И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени.
17Tu m’opposes de nouveaux témoins, Tu multiplies tes fureurs contre moi, Tu m’assailles d’une succession de calamités.
17Понављаш сведочанства своја против мене, и умножаваш гнев свој на ме; војске једне за другом излазе на ме.
18Pourquoi m’as-tu fait sortir du sein de ma mère? Je serais mort, et aucun œil ne m’aurait vu;
18Зашто си ме извадио из утробе? О да умрех! Да ме ни око не виде!
19Je serais comme si je n’eusse pas existé, Et j’aurais passé du ventre de ma mère au sépulcre.
19Био бих као да никада нисам био; из утробе у гроб био бих однесен.
20Mes jours ne sont-ils pas en petit nombre? Qu’il me laisse, Qu’il se retire de moi, et que je respire un peu,
20Није ли мало дана мојих? Престани дакле и окани ме се да се мало опоравим,
21Avant que je m’en aille, pour ne plus revenir, Dans le pays des ténèbres et de l’ombre de la mort,
21Пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сен смртни,
22Pays d’une obscurité profonde, Où règnent l’ombre de la mort et la confusion, Et où la lumière est semblable aux ténèbres.
22У земљу тамну као мрак и у сен смртни, где нема промене и где је видело као тама.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.