Job 10
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1My soul is weary of my life; I will leave my complaint upon myself; I will speak in the bitterness of my soul.
1Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје.
2I will say unto God, Do not condemn me; shew me wherefore thou contendest with me.
2Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.
3Is it good unto thee that thou shouldest oppress, that thou shouldest despise the work of thine hands, and shine upon the counsel of the wicked?
3Је ли Ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дело руку својих и савет безбожнички обасјаваш?
4Hast thou eyes of flesh? or seest thou as man seeth?
4Јесу ли у Тебе очи телесне? Видиш ли као што види човек?
5Are thy days as the days of man? are thy years as man’s days,
5Јесу ли дани твоји као дани човечији, и године твоје као век људски,
6That thou enquirest after mine iniquity, and searchest after my sin?
6Те истражујеш моје безакоње и за грех мој разбираш?
7Thou knowest that I am not wicked; and there is none that can deliver out of thine hand.
7Ти знаш да нисам крив, и нема никога ко би избавио из Твоје руке.
8Thine hands have made me and fashioned me together round about; yet thou dost destroy me.
8Твоје су ме руке створиле и начиниле, и Ти ме одсвуда потиреш.
9Remember, I beseech thee, that thou hast made me as the clay; and wilt thou bring me into dust again?
9Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити.
10Hast thou not poured me out as milk, and curdled me like cheese?
10Ниси ли ме као млеко слио и као сир усирио ме?
11Thou hast clothed me with skin and flesh, and hast fenced me with bones and sinews.
11Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме.
12Thou hast granted me life and favour, and thy visitation hath preserved my spirit.
12Животом и милошћу даривао си ме; и старање Твоје чувало је дух мој.
13And these things hast thou hid in thine heart: I know that this is with thee.
13И сакрио си то у срцу свом; али знам да је у Тебе.
14If I sin, then thou markest me, and thou wilt not acquit me from mine iniquity.
14Ако сам згрешио, опазио си ме, и ниси ме опростио безакоња мог.
15If I be wicked, woe unto me; and if I be righteous, yet will I not lift up my head. I am full of confusion; therefore see thou mine affliction;
15Ако сам скривио, тешко мени! Ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју.
16For it increaseth. Thou huntest me as a fierce lion: and again thou shewest thyself marvellous upon me.
16И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени.
17Thou renewest thy witnesses against me, and increasest thine indignation upon me; changes and war are against me.
17Понављаш сведочанства своја против мене, и умножаваш гнев свој на ме; војске једне за другом излазе на ме.
18Wherefore then hast thou brought me forth out of the womb? Oh that I had given up the ghost, and no eye had seen me!
18Зашто си ме извадио из утробе? О да умрех! Да ме ни око не виде!
19I should have been as though I had not been; I should have been carried from the womb to the grave.
19Био бих као да никада нисам био; из утробе у гроб био бих однесен.
20Are not my days few? cease then, and let me alone, that I may take comfort a little,
20Није ли мало дана мојих? Престани дакле и окани ме се да се мало опоравим,
21Before I go whence I shall not return, even to the land of darkness and the shadow of death;
21Пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сен смртни,
22A land of darkness, as darkness itself; and of the shadow of death, without any order, and where the light is as darkness.
22У земљу тамну као мрак и у сен смртни, где нема промене и где је видело као тама.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.