Job 36
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Elihu also proceeded, and said,
1Још говори Елијуј и рече:
2Suffer me a little, and I will shew thee that I have yet to speak on God’s behalf.
2Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.
3I will fetch my knowledge from afar, and will ascribe righteousness to my Maker.
3Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
4For truly my words shall not be false: he that is perfect in knowledge is with thee.
4Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.
5Behold, God is mighty, and despiseth not any: he is mighty in strength and wisdom.
5Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
6He preserveth not the life of the wicked: but giveth right to the poor.
6Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.
7He withdraweth not his eyes from the righteous: but with kings are they on the throne; yea, he doth establish them for ever, and they are exalted.
7Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.
8And if they be bound in fetters, and be holden in cords of affliction;
8Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
9Then he sheweth them their work, and their transgressions that they have exceeded.
9Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.
10He openeth also their ear to discipline, and commandeth that they return from iniquity.
10И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
11If they obey and serve him , they shall spend their days in prosperity, and their years in pleasures.
11Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
12But if they obey not, they shall perish by the sword, and they shall die without knowledge.
12Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
13But the hypocrites in heart heap up wrath: they cry not when he bindeth them.
13А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;
14They die in youth, and their life is among the unclean.
14Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
15He delivereth the poor in his affliction, and openeth their ears in oppression.
15Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.
16Even so would he have removed thee out of the strait into a broad place, where there is no straitness; and that which should be set on thy table should be full of fatness.
16Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
17But thou hast fulfilled the judgment of the wicked: judgment and justice take hold on thee .
17Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
18Because there is wrath, beware lest he take thee away with his stroke: then a great ransom cannot deliver thee.
18Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
19Will he esteem thy riches? no , not gold, nor all the forces of strength.
19Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.
20Desire not the night, when people are cut off in their place.
20Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.
21Take heed, regard not iniquity: for this hast thou chosen rather than affliction.
21Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.
22Behold, God exalteth by his power: who teacheth like him?
22Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?
23Who hath enjoined him his way? or who can say, Thou hast wrought iniquity?
23Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?
24Remember that thou magnify his work, which men behold.
24Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.
25Every man may see it; man may behold it afar off.
25Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.
26Behold, God is great, and we know him not, neither can the number of his years be searched out.
26Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.
27For he maketh small the drops of water: they pour down rain according to the vapour thereof:
27Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;
28Which the clouds do drop and distil upon man abundantly.
28Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
29Also can any understand the spreadings of the clouds, or the noise of his tabernacle?
29И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?
30Behold, he spreadeth his light upon it, and covereth the bottom of the sea.
30Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?
31For by them judgeth he the people; he giveth meat in abundance.
31Тиме суди народима, даје хране изобила.
32With clouds he covereth the light; and commandeth it not to shine by the cloud that cometh betwixt.
32Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,
33The noise thereof sheweth concerning it, the cattle also concerning the vapour.
33Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.