Ijob
Chapter 36
Londona Biblio (Esperant…
vs Daničić–Karadžić B…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers
Londona Biblio (Esperanto, 1910)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Kaj plue parolis Elihu, kaj diris:
1Још говори Елијуј и рече:
2Atendu ankoraŭ iom; mi montros al vi, Ĉar mi havas ankoraŭ kion paroli pro Dio.
2Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.
3Mi prenos mian scion de malproksime, Kaj mi montros, ke mia Kreinto estas prava.
3Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
4Ĉar vere miaj vortoj ne estas mensogaj; Homo sincera estas antaŭ vi.
4Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.
5Vidu, Dio estas potenca, kaj tamen Li neniun malŝatas; Li estas potenca per la forto de la koro.
5Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
6Al malpiulo Li ne permesas vivi, Kaj al mizeruloj Li donas justecon.
6Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.
7Li ne forturnas de virtuloj Siajn okulojn, Sed kun reĝoj sur trono Li sidigas ilin por ĉiam, Por ke ili estu altaj.
7Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.
8Kaj se ili estas ligitaj per ĉenoj, Malliberigitaj mizere per ŝnuroj,
8Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
9Tiam Li montras al ili iliajn farojn kaj kulpojn, Kiel grandaj ili estas.
9Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.
10Li malfermas ilian orelon por la moralinstruo, Kaj diras, ke ili deturnu sin de malbonagoj.
10И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
11Se ili obeas kaj servas al Li, Tiam ili finas siajn tagojn en bono Kaj siajn jarojn en stato agrabla;
11Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
12Sed se ili ne obeas, Tiam ili pereas per glavo Kaj mortas en malprudento.
12Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
13La hipokrituloj portas en si koleron; Ili ne vokas, kiam Li ilin ligis;
13А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;
14Ilia animo mortas en juneco, Kaj ilia vivo pereas inter la malĉastuloj.
14Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
15Li savas la suferanton en lia mizero, Kaj per la sufero Li malfermas ilian orelon.
15Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.
16Ankaŭ vin Li elkondukus el la suferoj En spacon vastan, kie ne ekzistas premateco; Kaj vi havus pacon ĉe via tablo, plena de grasaĵoj.
16Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
17Sed vi fariĝis plena de kulpoj de malvirtulo; Kulpo kaj juĝo tenas sin kune.
17Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
18Via kolero ne forlogu vin al mokado, Kaj grandeco de elaĉeto ne deklinu vin.
18Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
19Ĉu Li atentos vian riĉecon? Ne, nek oron, nek forton aŭ potencon.
19Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.
20Ne strebu al tiu nokto, Kiu forigas popolojn de ilia loko.
20Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.
21Gardu vin, ne kliniĝu al malpieco; Ĉar tion vi komencis pro la mizero.
21Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.
22Vidu, Dio estas alta en Sia forto. Kiu estas tia instruanto, kiel Li?
22Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?
23Kiu povas preskribi al Li vojon? Kaj kiu povas diri: Vi agis maljuste?
23Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?
24Memoru, ke vi honoru Liajn farojn, Pri kiuj kantas la homoj.
24Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.
25Ĉiuj homoj ilin vidas; Homo rigardas ilin de malproksime.
25Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.
26Vidu, Dio estas granda kaj nekonata; La nombro de Liaj jaroj estas neesplorebla.
26Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.
27Kiam Li malgrandigas la gutojn de akvo, Ili verŝiĝas pluve el la nebulo;
27Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;
28Verŝiĝas la nuboj Kaj gutas sur multe da homoj.
28Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
29Kaj kiam Li intencas etendi la nubojn Kiel tapiŝojn de Sia tendo,
29И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?
30Tiam Li etendas sur ilin Sian lumon Kaj kovras la radikojn de la maro.
30Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?
31Ĉar per ili Li juĝas la popolojn Kaj donas ankaŭ manĝaĵon abunde.
31Тиме суди народима, даје хране изобила.
32Per la manoj Li kovras la lumon Kaj ordonas al ĝi aperi denove.
32Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,
33Antaŭdiras pri ĝi ĝia bruo, Kaj eĉ la brutaroj, kiam ĝi alproksimiĝas.
33Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.