Ijob 27
Londona Biblio (Esperanto, 1910)Translation
Londona Biblio (Esperanto, 1910)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Kaj Ijob daŭrigis siajn sentencojn, kaj diris:
1И Јов настави беседу своју и рече:
2Kiel vivas Dio, kiu rifuzis al mi miajn rajtojn, Kaj la Plejpotenculo, kiu afliktas mian animon:
2Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,
3Tiel longe, kiel mia animo estas en mi Kaj la spiro de Dio en mia nazo,
3Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
4Miaj lipoj ne eldiros malĝustaĵon, Kaj mia lango ne diros malveraĵon.
4Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.
5Malproksime estas de mi, Rigardi vin kiel pravajn; Ĝis mia morto mi ne ĉesos rigardi min kiel senkulpan.
5Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.
6Mian pravecon mi tenas forte, kaj mi ne ellasos ĝin; Dum mia tuta vivo mia koro ne faros al mi riproĉon pri tio.
6Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.
7Mia malamiko estu rigardata kiel malvirtulo, Kaj mia kontraŭulo kiel malpiulo.
7Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.
8Ĉar kio estas la espero de hipokritulo, Kiam Dio faras al li finon, elŝiras lian animon?
8Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?
9Ĉu lian kriadon Dio aŭskultos, Kiam trafos lin malfeliĉo?
9Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?
10Ĉu li povas havi ĝuon de la Plejpotenculo, Voki al Dio en ĉiu tempo?
10Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?
11Mi instruos vin pri la mano de Dio; Mi ne kaŝos antaŭ vi tion, kio estas ĉe la Plejpotenculo.
11Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.
12Jen vi ĉiuj mem vidis; Kial do vi parolas senenhavaĵon?
12Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?
13Tia estas la sorto de malbona homo ĉe Dio, Kaj la parto, kiun tiranoj ricevas de la Plejpotenculo:
13То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.
14Se li havos multe da filoj, ili iros sub la glavon; Kaj lia devenantaro ne havos sate panon.
14Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.
15Tiujn, kiuj restos ĉe li, enterigos la morto; Kaj liaj vidvinoj ne ploros.
15Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.
16Se li kolektos arĝenton kiel polvon Kaj pretigos al si vestojn kiel argilon,
16Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,
17Tiam li pretigos, sed justulo metos sur sin la vestojn, Kaj senkulpulo dividos la arĝenton.
17Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.
18Li konstruas sian domon kiel tineo, Kaj kiel gardisto, kiu faras al si laŭbon.
18Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.
19Li kuŝiĝas riĉa, kaj nenion kunportas; Li malfermas la okulojn, kaj jam nenio ekzistas.
19Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.
20Teruro superfalos lin kiel akvo; En la nokto forportos lin ventego.
20Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.
21Levos lin vento orienta, kaj foriros, Kaj forblovos lin de lia loko.
21Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.
22Li tion ĵetos sur lin senkompate; De Lia mano li kuros kaj kuros.
22То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.
23Oni kunfrapos pri li la manojn, Kaj oni fajfos pri li sur lia loko.
23Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.