أَيُّوبَ 27
Smith–Van Dyck Arabic Bible (فان دايك)Translation
Smith–Van Dyck Arabic Bible (فان دايك)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1وَعَادَ أَيُّوبُ يَنْطِقُ بِمَثَلِهِ فَقَالَ:
1И Јов настави беседу своју и рече:
2«حَيٌّ هُوَ ٱللهُ ٱلَّذِي نَزَعَ حَقِّي، وَٱلْقَدِيرُ ٱلَّذِي أَمَرَّ نَفْسِي،
2Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,
3إِنَّهُ مَا دَامَتْ نَسَمَتِي فِيَّ، وَنَفْخَةُ ٱللهِ فِي أَنْفِي،
3Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
4لَنْ تَتَكَلَّمَ شَفَتَايَ إِثْمًا، وَلَا يَلْفِظَ لِسَانِي بِغِشٍّ.
4Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.
5حَاشَا لِي أَنْ أُبَرِّرَكُمْ! حَتَّى أُسْلِمَ ٱلرُّوحَ لَا أَعْزِلُ كَمَالِي عَنِّي.
5Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.
6تَمَسَّكْتُ بِبِرِّي وَلَا أَرْخِيهِ. قَلْبِي لَا يُعَيِّرُ يَوْمًا مِنْ أَيَّامِي.
6Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.
7لِيَكُنْ عَدُوِّي كَٱلشِّرِّيرِ، وَمُعَانِدِي كَفَاعِلِ ٱلشَّرِّ.
7Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.
8لِأَنَّهُ مَا هُوَ رَجَاءُ ٱلْفَاجِرِ عِنْدَمَا يَقْطَعُهُ، عِنْدَمَا يَسْلُبُ ٱللهُ نَفْسَهُ؟
8Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?
9أَفَيَسْمَعُ ٱللهُ صُرَاخَهُ إِذَا جَاءَ عَلَيْهِ ضِيقٌ؟
9Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?
10أَمْ يَتَلَذَّذُ بِٱلْقَدِيرِ؟ هَلْ يَدْعُو ٱللهَ فِي كُلِّ حِينٍ؟
10Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?
11«إِنِّي أُعَلِّمُكُمْ بِيَدِ ٱللهِ. لَا أَكْتُمُ مَا هُوَ عِنْدَ ٱلْقَدِيرِ.
11Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.
12هَا أَنْتُمْ كُلُّكُمْ قَدْ رَأَيْتُمْ، فَلِمَاذَا تَتَبَطَّلُونَ تَبَطُّلًا؟ قَائِلِينَ:
12Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?
13هَذَا نَصِيبُ ٱلْإِنْسَانِ ٱلشِّرِّيرِ مِنْ عِنْدِ ٱللهِ، وَمِيرَاثُ ٱلْعُتَاةِ ٱلَّذِي يَنَالُونَهُ مِنَ ٱلْقَدِيرِ.
13То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.
14إِنْ كَثُرَ بَنُوهُ فَلِلسَّيْفِ، وَذُرِّيَّتُهُ لَا تَشْبَعُ خُبْزًا.
14Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.
15بَقِيَّتُهُ تُدْفَنُ بِٱلْمَوْتَانِ، وَأَرَامِلُهُ لَا تَبْكِي.
15Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.
16إِنْ كَنَزَ فِضَّةً كَٱلتُّرَابِ، وَأَعَدَّ مَلَابِسَ كَٱلطِّينِ،
16Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,
17فَهُوَ يُعِدُّ وَٱلْبَارُّ يَلْبَسُهُ، وَٱلْبَرِئُ يَقْسِمُ ٱلْفِضَّةَ.
17Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.
18يَبْنِي بَيْتَهُ كَٱلْعُثِّ، أَوْ كَمَظَلَّةٍ صَنَعَهَا ٱلنَّاطُورُ.
18Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.
19يَضْطَجِعُ غَنِيًّا وَلَكِنَّهُ لَا يُضَمُّ. يَفْتَحُ عَيْنَيْهِ وَلَا يَكُونُ.
19Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.
20ٱلْأَهْوَالُ تُدْرِكُهُ كَٱلْمِيَاهِ. لَيْلًا تَخْتَطِفُهُ ٱلزَّوْبَعَةُ.
20Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.
21تَحْمِلُهُ ٱلشَّرْقِيَّةُ فَيَذْهَبُ، وَتَجْرُفُهُ مِنْ مَكَانِهِ.
21Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.
22يُلْقِي ٱللهُ عَلَيْهِ وَلَا يُشْفِقُ. مِنْ يَدِهِ يَهْرُبُ هَرَبًا.
22То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.
23يَصْفِقُونَ عَلَيْهِ بِأَيْدِيهِمْ، وَيَصْفِرُونَ عَلَيْهِ مِنْ مَكَانِهِ.
23Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.