أَيُّوبَ 8
Smith–Van Dyck Arabic Bible (فان دايك)Translation
Smith–Van Dyck Arabic Bible (فان دايك)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1فَأَجَابَ بِلْدَدُ ٱلشُّوحِيُّ وَقَالَ:
1Тада одговори Вилдад Сушанин и рече:
2«إِلَى مَتَى تَقُولُ هَذَا، وَتَكُونُ أَقْوَالُ فِيكَ رِيحًا شَدِيدَةً؟
2Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар?
3هَلِ ٱللهُ يُعَوِّجُ ٱلْقَضَاءَ، أَوِ ٱلْقَدِيرُ يَعْكِسُ ٱلْحَقَّ؟
3Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду?
4إِذْ أَخْطَأَ إِلَيْهِ بَنُوكَ، دَفَعَهُمْ إِلَى يَدِ مَعْصِيَتِهِمْ.
4Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.
5فَإِنْ بَكَّرْتَ أَنْتَ إِلَى ٱللهِ وَتَضَرَّعْتَ إِلَى ٱلْقَدِيرِ،
5А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем,
6إِنْ كُنْتَ أَنْتَ زَكِيًّا مُسْتَقِيمًا، فَإِنَّهُ ٱلْآنَ يَتَنَبَّهُ لَكَ وَيُسْلِمُ مَسْكَنَ بِرِّكَ.
6Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој;
7وَإِنْ تَكُنْ أُولَاكَ صَغِيرَةً فَآخِرَتُكَ تَكْثُرُ جِدًّا.
7И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик.
8«اِسْأَلِ ٱلْقُرُونَ ٱلْأُولَى وَتَأَكَّدْ مَبَاحِثَ آبَائِهِمْ،
8Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових;
9لِأَنَّنَا نَحْنُ مِنْ أَمْسٍ وَلَا نَعْلَمُ، لِأَنَّ أَيَّامَنَا عَلَى ٱلْأَرْضِ ظِلٌّ.
9Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.
10فَهَلَّا يُعْلِمُونَكَ؟ يَقُولُونَ لَكَ، وَمِنْ قُلُوبِهِمْ يُخْرِجُونَ أَقْوَالًا قَائِلِينَ:
10Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи?
11هَلْ يَنْمِي ٱلْبَرْدِيُّ فِي غَيْرِ ٱلْغَمَقَةِ، أَوْ تَنْبُتُ ٱلْحَلْفَاءُ بِلَا مَاءٍ؟
11Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде?
12وَهُوَ بَعْدُ فِي نَضَارَتِهِ لَمْ يُقْطَعْ، يَيْبَسُ قَبْلَ كُلِّ ٱلْعُشْبِ.
12Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.
13هَكَذَا سُبُلُ كُلِّ ٱلنَّاسِينَ ٱللهَ، وَرَجَاءُ ٱلْفَاجِرِ يَخِيبُ،
13Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.
14فَيَنْقَطِعُ ٱعْتِمَادُهُ، وَمُتَّكَلُهُ بَيْتُ ٱلْعَنْكَبُوتِ!
14Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова;
15يَسْتَنِدُ إِلَى بَيْتِهِ فَلَا يَثْبُتُ. يَتَمَسَّكُ بِهِ فَلَا يَقُومُ.
15Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати.
16هُوَ رَطْبٌ تُجَاهَ ٱلشَّمْسِ وَعَلَى جَنَّتِهِ تَنْبُتُ خَرَاعِيبُهُ.
16Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;
17وَأُصُولُهُ مُشْتَبِكَةٌ فِي ٱلرُّجْمَةِ، فَتَرَى مَحَلَّ ٱلْحِجَارَةِ.
17Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се;
18إِنِ ٱقْتَلَعَهُ مِنْ مَكَانِهِ، يَجْحَدُهُ قَائِلًا: مَا رَأَيْتُكَ!
18Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело.
19هَذَا هُوَ فَرَحُ طَرِيقِهِ، وَمِنَ ٱلتُّرَابِ يَنْبُتُ آخَرُ.
19Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.
20«هُوَذَا ٱللهُ لَا يَرْفُضُ ٱلْكَامِلَ، وَلَا يَأْخُذُ بِيَدِ فَاعِلِي ٱلشَّرِّ.
20Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца.
21عِنْدَمَا يَمْلَأُ فَاكَ ضَحِكًا، وَشَفَتَيْكَ هُتَافًا،
21Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања.
22يَلْبَسُ مُبْغِضُوكَ خِزْيًا، أَمَّا خَيْمَةُ ٱلْأَشْرَارِ فَلَا تَكُونُ».
22Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.