ΙΩΒ 8
Septuagint (Greek Old Testament), second editionOriginal language
Septuagint (Greek Old Testament), second edition
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1ΥΠΟΛΑΒΩΝ δὲ Βαλδὰδ ὁ Σαυχίτης λέγει·
1Тада одговори Вилдад Сушанин и рече:
2μέχρι τίνος λαλήσεις ταῦτα, πνεῦμα πολυρρῆμον τοῦ στόματός σου;
2Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар?
3μὴ ὁ Κύριος ἀδικήσει κρίνων ἢ ὁ τὰ πάντα ποιήσας ταράξει τὸ δίκαιον;
3Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду?
4εἰ οἱ υἱοί σου ἥμαρτον ἐναντίον αὐτοῦ, ἀπέστειλεν ἐν χειρὶ ἀνομίας αὐτῶν.
4Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.
5σὺ δὲ ὄρθριζε πρὸς Κύριον παντοκράτορα δεόμενος.
5А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем,
6εἰ καθαρὸς εἶ καὶ ἀληθινός, δεήσεως ἐπακούσεταί σου, ἀποκαταστήσει δέ σοι δίαιταν δικαιοσύνης·
6Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој;
7ἔσται οὖν τὰ μὲν πρῶτά σου ὀλίγα, τὰ δὲ ἔσχατά σου ἀμύθητα.
7И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик.
8ἐπερώτησον γὰρ γενεὰν πρώτην, ἐξιχνίασον δὲ κατὰ γένος πατέρων·
8Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових;
9χθιζοὶ γάρ ἐσμεν καὶ οὐκ οἴδαμεν, σκιὰ γάρ ἐστιν ἡμῶν ἐπὶ τῆς γῆς ὁ βίος.
9Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.
10ἦ οὐχ οὗτοί σε διδάξουσι καὶ ἀναγγελοῦσι καὶ ἐκ καρδίας ἐξάξουσι ρήματα;
10Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи?
11μὴ θάλλει πάπυρος ἄνευ ὕδατος ἢ ὑψωθήσεται βούτομον ἄνευ πότου;
11Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде?
12ἔτι ὂν ἐπὶ ρίζης καὶ οὐ μὴ θερισθῇ, πρὸ τοῦ πιεῖν πᾶσα βοτάνη οὐχὶ ξηραίνεται;
12Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.
13οὕτως τοίνυν ἔσται τὰ ἔσχατα πάντων τῶν ἐπιλανθανομένων τοῦ Κυρίου· ἐλπὶς γὰρ ἀσεβοῦς ἀπολεῖται.
13Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.
14ἀοίκητος γὰρ αὐτοῦ ἔσται ὁ οἶκος, ἀράχνη δὲ αὐτοῦ ἀποβήσεται ἡ σκηνή.
14Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова;
15ἐὰν ὑπερείσῃ τὴν οἰκίαν αὐτοῦ, οὐ μὴ στῇ· ἐπιλαβομένου δὲ αὐτοῦ, οὐ μὴ ὑπομείνῃ·
15Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати.
16ὑγρὸς γάρ ἐστιν ὑπὸ ἡλίου, καὶ ἐκ σαπρίας αὐτοῦ ὁ ράδαμνος αὐτοῦ ἐξελεύσεται.
16Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;
17ἐπὶ συναγωγὴν λίθων κοιμᾶται, ἐν δὲ μέσῳ χαλίκων ζήσεται.
17Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се;
18ἐὰν καταπίῃ, ὁ τόπος ψεύσεται αὐτόν· οὐχ ἑώρακας τοιαῦτα,
18Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело.
19ὅτι καταστροφὴ ἀσεβοῦς τοιαύτη, ἐκ δὲ γῆς ἄλλον ἀναβλαστήσει.
19Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.
20ὁ γὰρ Κύριος οὐ μὴ ἀποποιήσεται τὸν ἄκακον, πᾶν δὲ δῶρον ἀσεβοῦς οὐ δέξεται.
20Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца.
21ἀληθινῶν δὲ στόμα ἐμπλήσει γέλωτος, τὰ δὲ χείλη αὐτῶν ἐξομολογήσεως·
21Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања.
22οἱ δὲ ἐχθροὶ αὐτῶν ἐνδύσονται αἰσχύνην, δίαιτα δὲ ἀσεβοῦς οὐκ ἔσται.
22Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.