Job 27
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Addidit quoque Job, assumens parabolam suam, et dixit:
1И Јов настави беседу своју и рече:
2[Vivit Deus, qui abstulit judicium meum, et Omnipotens, qui ad amaritudinem adduxit animam meam.
2Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,
3Quia donec superest halitus in me, et spiritus Dei in naribus meis,
3Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
4non loquentur labia mea iniquitatem, nec lingua mea meditabitur mendacium.
4Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.
5Absit a me ut justos vos esse judicem: donec deficiam, non recedam ab innocentia mea.
5Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.
6Justificationem meam, quam cœpi tenere, non deseram: neque enim reprehendit me cor meum in omni vita mea.
6Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.
7Sit ut impius, inimicus meus, et adversarius meus quasi iniquus.
7Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.
8Quæ est enim spes hypocritæ, si avare rapiat, et non liberet Deus animam ejus?
8Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?
9Numquid Deus audiet clamorem ejus, cum venerit super eum angustia?
9Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?
10aut poterit in Omnipotente delectari, et invocare Deum omni tempore?
10Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?
11Docebo vos per manum Dei quæ Omnipotens habeat, nec abscondam.
11Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.
12Ecce vos omnes nostis: et quid sine causa vana loquimini?
12Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?
13Hæc est pars hominis impii apud Deum, et hæreditas violentorum, quam ob Omnipotente suscipient.
13То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.
14Si multiplicati fuerint filii ejus, in gladio erunt, et nepotes ejus non saturabuntur pane:
14Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.
15qui reliqui fuerint ex eo sepelientur in interitu, et viduæ illius non plorabunt.
15Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.
16Si comportaverit quasi terram argentum, et sicut lutum præparaverit vestimenta:
16Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,
17præparabit quidem, sed justus vestietur illis, et argentum innocens dividet.
17Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.
18Ædificavit sicut tinea domum suam, et sicut custos fecit umbraculum.
18Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.
19Dives, cum dormierit, nihil secum auferet: aperiet oculos suos, et nihil inveniet.
19Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.
20Apprehendet eum quasi aqua inopia: nocte opprimet eum tempestas.
20Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.
21Tollet eum ventus urens, et auferet, et velut turbo rapiet eum de loco suo.
21Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.
22Et mittet super eum, et non parcet: de manu ejus fugiens fugiet.
22То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.
23Stringet super eum manus suas, et sibilabit super illum, intuens locum ejus.]
23Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.