Job 23

Clementine Vulgate, 1598

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

1Respondens autem Job, ait:

1А Јов одговори и рече:

2[Nunc quoque in amaritudine est sermo meus, et manus plagæ meæ aggravata est super gemitum meum.

2Још је тужњава моја одмет? А невоља је моја тежа од уздаха мојих.

3Quis mihi tribuat ut cognoscam et inveniam illum, et veniam usque ad solium ejus?

3О, кад бих знао како бих нашао Бога! Да отидем до престола Његовог,

4Ponam coram eo judicium, et os meum replebo increpationibus:

4Да разложим пред Њим парбу своју, и уста своја напуним разлога,

5ut sciam verba quæ mihi respondeat, et intelligam quid loquatur mihi.

5Да знам шта би ми одговорио, и разумем шта би ми рекао.

6Nolo multa fortitudine contendat mecum, nec magnitudinis suæ mole me premat.

6Би ли се према великој својој сили прео са мном? Не; него би ми помогао.

7Proponat æquitatem contra me, et perveniat ad victoriam judicium meum.

7Онде би се праведан човек могао правдати с Њим, и ослободио бих се за свагда од свог судије.

8Si ad orientem iero, non apparet; si ad occidentem, non intelligam eum.

8Гле, ако пођем напред, нема Га; ако ли натраг, не находим Га;

9Si ad sinistram, quid agam? non apprehendam eum; si me vertam ad dexteram, non videbo illum.

9Ако на лево ради, не видим Га; ако на десно, заклонио се, не могу Га видети.

10Ipse vero scit viam meam, et probavit me quasi aurum quod per ignem transit.

10Али Он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато.

11Vestigia ejus secutus est pes meus: viam ejus custodivi, et non declinavi ex ea.

11По стопама је Његовим ступала нога моја; пута Његова држао сам се, и не зађох.

12A mandatis labiorum ejus non recessi, et in sinu meo abscondi verba oris ejus.

12Од заповести уста Његових нисам одступао; чувао сам речи уста Његових више него свој ужитак.

13Ipse enim solus est, et nemo avertere potest cogitationem ejus: et anima ejus quodcumque voluit, hoc fecit.

13Али кад Он шта науми, ко ће Га одвратити? Шта душа Његова зажели, оно чини.

14Cum expleverit in me voluntatem suam, et alia multa similia præsto sunt ei.

14И извршиће шта је наумио за ме; и тога има у Њега много.

15Et idcirco a facie ejus turbatus sum, et considerans eum, timore sollicitor.

15Зато сам се уплашио од Њега; и кад то мислим, страх ме је од Њега.

16Deus mollivit cor meum, et Omnipotens conturbavit me.

16Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио.

17Non enim perii propter imminentes tenebras, nec faciem meam operuit caligo.]

17Што не погибох пре мрака? И што не сакри мрак испред мене?

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.