Job 3
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Post hæc aperuit Job os suum, et maledixit diei suo,
1Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
2et locutus est:
2И проговоривши Јов рече:
3[Pereat dies in qua natus sum, et nox in qua dictum est: Conceptus est homo.
3Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
4Dies ille vertatur in tenebras: non requirat eum Deus desuper, et non illustretur lumine.
4Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
5Obscurent eum tenebræ et umbra mortis; occupet eum caligo, et involvatur amaritudine.
5Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
6Noctem illam tenebrosus turbo possideat; non computetur in diebus anni, nec numeretur in mensibus.
6Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
7Sit nox illa solitaria, nec laude digna.
7Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
8Maledicant ei qui maledicunt diei, qui parati sunt suscitare Leviathan.
8Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
9Obtenebrentur stellæ caligine ejus; expectet lucem, et non videat, nec ortum surgentis auroræ.
9Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
10Quia non conclusit ostia ventris qui portavit me, nec abstulit mala ab oculis meis.
10Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
11Quare non in vulva mortuus sum? egressus ex utero non statim perii?
11Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
12Quare exceptus genibus? cur lactatus uberibus?
12Зашто ме прихватише колена? Зашто сисе, да сем?
13Nunc enim dormiens silerem, et somno meo requiescerem
13Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
14cum regibus et consulibus terræ, qui ædificant sibi solitudines;
14С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
15aut cum principibus qui possident aurum, et replent domos suas argento;
15Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
16aut sicut abortivum absconditum non subsisterem, vel qui concepti non viderunt lucem.
16Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
17Ibi impii cessaverunt a tumultu, et ibi requieverunt fessi robore.
17Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
18Et quondam vincti pariter sine molestia, non audierunt vocem exactoris.
18И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
19Parvus et magnus ibi sunt, et servus liber a domino suo.
19Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
20Quare misero data est lux, et vita his qui in amaritudine animæ sunt:
20Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
21qui expectant mortem, et non venit, quasi effodientes thesaurum;
21Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
22gaudentque vehementer cum invenerint sepulchrum?
22Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
23viro cujus abscondita est via et circumdedit eum Deus tenebris?
23Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
24Antequam comedam, suspiro; et tamquam inundantes aquæ, sic rugitus meus:
24Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
25quia timor quem timebam evenit mihi, et quod verebar accidit.
25Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
26Nonne dissimulavi? nonne silui? nonne quievi? et venit super me indignatio.]
26Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.