Job 34
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Pronuntians itaque Eliu, etiam hæc locutus est:
1Још говори Елијуј и рече:
2[Audite, sapientes, verba mea: et eruditi, auscultate me.
2Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.
3Auris enim verba probat, et guttur escas gustu dijudicat.
3Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.
4Judicium eligamus nobis, et inter nos videamus quid sit melius.
4Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.
5Quia dixit Job: Justus sum, et Deus subvertit judicium meum.
5Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.
6In judicando enim me mendacium est: violenta sagitta mea absque ullo peccato.
6Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.
7Quis est vir ut est Job, qui bibit subsannationem quasi aquam:
7Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?
8qui graditur cum operantibus iniquitatem, et ambulat cum viris impiis?
8И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?
9Dixit enim: Non placebit vir Deo, etiam si cucurrerit cum eo.
9Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.
10Ideo, viri cordati, audite me: absit a Deo impietas, et ab Omnipotente iniquitas.
10Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.
11Opus enim hominis reddet ei, et juxta vias singulorum restituet eis.
11Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.
12Vere enim Deus non condemnabit frustra, nec Omnipotens subvertet judicium.
12Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.
13Quem constituit alium super terram? aut quem posuit super orbem quem fabricatus est?
13Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?
14Si direxerit ad eum cor suum, spiritum illius et flatum ad se trahet.
14Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;
15Deficiet omnis caro simul, et homo in cinerem revertetur.
15Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.
16Si habes ergo intellectum, audi quod dicitur, et ausculta vocem eloquii mei:
16Ако си, дакле, разуман, чуј ово; слушај глас речи мојих.
17numquid qui non amat judicium sanari potest? et quomodo tu eum qui justus est in tantum condemnas?
17Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?
18Qui dicit regi: Apostata; qui vocat duces impios;
18Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?
19qui non accipit personas principum, nec cognovit tyrannum cum disceptaret contra pauperem: opus enim manuum ejus sunt universi.
19А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.
20Subito morientur, et in media nocte turbabuntur populi: et pertransibunt, et auferent violentum absque manu.
20Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
21Oculi enim ejus super vias hominum, et omnes gressus eorum considerat.
21Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.
22Non sunt tenebræ, et non est umbra mortis, ut abscondantur ibi qui operantur iniquitatem,
22Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.
23neque enim ultra in hominis potestate est, ut veniat ad Deum in judicium.
23Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.
24Conteret multos, et innumerabiles, et stare faciet alios pro eis.
24Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.
25Novit enim opera eorum, et idcirco inducet noctem, et conterentur.
25Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.
26Quasi impios percussit eos in loco videntium:
26Као безбожне разбија их на видику.
27qui quasi de industria recesserunt ab eo, et omnes vias ejus intelligere noluerunt:
27Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;
28ut pervenire facerent ad eum clamorem egeni, et audiret vocem pauperum.
28Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.
29Ipso enim concedente pacem, quis est qui condemnet? ex quo absconderit vultum, quis est qui contempletur eum, et super gentes, et super omnes homines?
29Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.
30Qui regnare facit hominem hypocritam propter peccata populi.
30Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.
31Quia ergo ego locutus sum ad Deum, te quoque non prohibebo.
31Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.
32Si erravi, tu doce me; si iniquitatem locutus sum, ultra non addam.
32А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.
33Numquid a te Deus expetit eam, quia displicuit tibi? tu enim cœpisti loqui, et non ego: quod si quid nosti melius, loquere.
33Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.
34Viri intelligentes loquantur mihi, et vir sapiens audiat me.
34Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,
35Job autem stulte locutus est, et verba illius non sonant disciplinam.
35Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.
36Pater mi, probetur Job usque ad finem: ne desinas ab homine iniquitatis:
36Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.
37quia addit super peccata sua blasphemiam, inter nos interim constringatur: et tunc ad judicium provocet sermonibus suis Deum.]
37Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.