Job 31
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1[Pepigi fœdus cum oculis meis, ut ne cogitarem quidem de virgine.
1Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
2Quam enim partem haberet in me Deus desuper, et hæreditatem Omnipotens de excelsis?
2Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
3Numquid non perditio est iniquo, et alienatio operantibus injustitiam?
3Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
4Nonne ipse considerat vias meas, et cunctos gressus meos dinumerat?
4Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
5Si ambulavi in vanitate, et festinavit in dolo pes meus,
5Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
6appendat me in statera justa, et sciat Deus simplicitatem meam.
6Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
7Si declinavit gressus meus de via, et si secutum est oculos meos cor meum, et si manibus meis adhæsit macula,
7Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
8seram, et alius comedat, et progenies mea eradicetur.
8Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
9Si deceptum est cor meum super muliere, et si ad ostium amici mei insidiatus sum,
9Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
10scortum alterius sit uxor mea, et super illam incurventur alii.
10Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
11Hoc enim nefas est, et iniquitas maxima.
11Јер је то грдило и безакоње за судије.
12Ignis est usque ad perditionem devorans, et omnia eradicans genimina.
12Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
13Si contempsi subire judicium cum servo meo et ancilla mea, cum disceptarent adversum me:
13Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
14quid enim faciam cum surrexerit ad judicandum Deus? et cum quæsierit, quid respondebo illi?
14Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
15Numquid non in utero fecit me, qui et illum operatus est, et formavit me in vulva unus?
15Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
16Si negavi quod volebant pauperibus, et oculos viduæ expectare feci;
16Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
17si comedi buccellam meam solus, et non comedit pupillus ex ea
17И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
18(quia ab infantia mea crevit mecum miseratio, et de utero matris meæ egressa est mecum);
18Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
19si despexi pereuntem, eo quod non habuerit indumentum, et absque operimento pauperem;
19Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
20si non benedixerunt mihi latera ejus, et de velleribus ovium mearum calefactus est;
20Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
21si levavi super pupillum manum meam, etiam cum viderem me in porta superiorem:
21Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
22humerus meus a junctura sua cadat, et brachium meum cum suis ossibus confringatur.
22Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
23Semper enim quasi tumentes super me fluctus timui Deum, et pondus ejus ferre non potui.
23Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
24Si putavi aurum robur meum, et obrizo dixi: Fiducia mea;
24Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
25si lætatus sum super multis divitiis meis, et quia plurima reperit manus mea;
25Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
26si vidi solem cum fulgeret, et lunam incedentem clare,
26Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
27et lætatum est in abscondito cor meum, et osculatus sum manum meam ore meo:
27И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
28quæ est iniquitas maxima, et negatio contra Deum altissimum.
28И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
29Si gavisus sum ad ruinam ejus qui me oderat, et exsultavi quod invenisset eum malum:
29Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
30non enim dedi ad peccandum guttur meum, ut expeterem maledicens animam ejus.
30Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
31Si non dixerunt viri tabernaculi mei: Quis det de carnibus ejus, ut saturemur?
31Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
32foris non mansit peregrinus: ostium meum viatori patuit.
32Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
33Si abscondi quasi homo peccatum meum, et celavi in sinu meo iniquitatem meam;
33Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
34si expavi ad multitudinem nimiam, et despectio propinquorum terruit me: et non magis tacui, nec egressus sum ostium.
34Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
35Quis mihi tribuat auditorem, ut desiderium meum audiat Omnipotens, et librum scribat ipse qui judicat,
35О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
36ut in humero meo portem illum, et circumdem illum quasi coronam mihi?
36Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
37Per singulos gradus meos pronuntiabo illum, et quasi principi offeram eum.
37Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
38Si adversum me terra mea clamat, et cum ipsa sulci ejus deflent:
38Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
39si fructus ejus comedi absque pecunia, et animam agricolarum ejus afflixi:
39Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
40pro frumento oriatur mihi tribulus, et pro hordeo spina.] Finita sunt verba Job.
40Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.