Job 31
World English BibleTranslation
World English Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1“I made a covenant with my eyes; how then should I look lustfully at a young woman?
1Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
2For what is the portion from God above, and the heritage from the Almighty on high?
2Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
3Is it not calamity to the unrighteous, and disaster to the workers of iniquity?
3Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
4Doesn’t he see my ways, and count all my steps?
4Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
5“If I have walked with falsehood, and my foot has hurried to deceit
5Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
6(let me be weighed in an even balance, that God may know my integrity);
6Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
7if my step has turned out of the way, if my heart walked after my eyes, if any defilement has stuck to my hands,
7Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
8then let me sow, and let another eat. Yes, let the produce of my field be rooted out.
8Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
9“If my heart has been enticed to a woman, and I have laid wait at my neighbor’s door,
9Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
10then let my wife grind for another, and let others sleep with her.
10Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
11For that would be a heinous crime. Yes, it would be an iniquity to be punished by the judges,
11Јер је то грдило и безакоње за судије.
12for it is a fire that consumes to destruction, and would root out all my increase.
12Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
13“If I have despised the cause of my male servant or of my female servant, when they contended with me,
13Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
14what then will I do when God rises up? When he visits, what will I answer him?
14Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
15Didn’t he who made me in the womb make him? Didn’t one fashion us in the womb?
15Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
16“If I have withheld the poor from their desire, or have caused the eyes of the widow to fail,
16Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
17or have eaten my morsel alone, and the fatherless has not eaten of it
17И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
18(no, from my youth he grew up with me as with a father, I have guided her from my mother’s womb);
18Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
19if I have seen any perish for want of clothing, or that the needy had no covering;
19Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
20if his heart hasn’t blessed me, if he hasn’t been warmed with my sheep’s fleece;
20Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
21if I have lifted up my hand against the fatherless, because I saw my help in the gate;
21Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
22then let my shoulder fall from the shoulder blade, and my arm be broken from the bone.
22Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
23For calamity from God is a terror to me. Because of his majesty, I can do nothing.
23Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
24“If I have made gold my hope, and have said to the fine gold, ‘You are my confidence;’
24Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
25If I have rejoiced because my wealth was great, and because my hand had gotten much;
25Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
26if I have seen the sun when it shined, or the moon moving in splendor,
26Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
27and my heart has been secretly enticed, and my hand threw a kiss from my mouth;
27И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
28this also would be an iniquity to be punished by the judges, for I would have denied the God who is above.
28И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
29“If I have rejoiced at the destruction of him who hated me, or lifted up myself when evil found him
29Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
30(I have certainly not allowed my mouth to sin by asking his life with a curse);
30Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
31if the men of my tent have not said, ‘Who can find one who has not been filled with his meat?’
31Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
32(the foreigner has not camped in the street, but I have opened my doors to the traveler);
32Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
33if like Adam I have covered my transgressions, by hiding my iniquity in my heart,
33Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
34because I feared the great multitude, and the contempt of families terrified me, so that I kept silence, and didn’t go out of the door—
34Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
35oh that I had one to hear me! Behold, here is my signature! Let the Almighty answer me! Let the accuser write my indictment!
35О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
36Surely I would carry it on my shoulder, and I would bind it to me as a crown.
36Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
37I would declare to him the number of my steps. I would go near to him like a prince.
37Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
38If my land cries out against me, and its furrows weep together;
38Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
39if I have eaten its fruits without money, or have caused its owners to lose their life,
39Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
40let briers grow instead of wheat, and stinkweed instead of barley.” The words of Job are ended.
40Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.