Job 31
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1J’avais fait un pacte avec mes yeux, Et je n’aurais pas arrêté mes regards sur une vierge.
1Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
2Quelle part Dieu m’eût-il réservée d’en haut? Quel héritage le Tout-Puissant m’eût-il envoyé des cieux?
2Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
3La ruine n’est-elle pas pour le méchant, Et le malheur pour ceux qui commettent l’iniquité?
3Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
4Dieu n’a-t-il pas connu mes voies? N’a-t-il pas compté tous mes pas?
4Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
5Si j’ai marché dans le mensonge, Si mon pied a couru vers la fraude,
5Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
6Que Dieu me pèse dans des balances justes, Et il reconnaîtra mon intégrité!
6Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
7Si mon pas s’est détourné du droit chemin, Si mon cœur a suivi mes yeux, Si quelque souillure s’est attachée à mes mains,
7Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
8Que je sème et qu’un autre moissonne, Et que mes rejetons soient déracinés!
8Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
9Si mon cœur a été séduit par une femme, Si j’ai fait le guet à la porte de mon prochain,
9Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
10Que ma femme tourne la meule pour un autre, Et que d’autres la déshonorent!
10Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
11Car c’est un crime, Un forfait que punissent les juges;
11Јер је то грдило и безакоње за судије.
12C’est un feu qui dévore jusqu’à la ruine, Et qui aurait détruit toute ma richesse.
12Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
13Si j’ai méprisé le droit de mon serviteur ou de ma servante Lorsqu’ils étaient en contestation avec moi,
13Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
14Qu’ai-je à faire, quand Dieu se lève? Qu’ai-je à répondre, quand il châtie?
14Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
15Celui qui m’a créé dans le ventre de ma mère ne l’a-t-il pas créé? Le même Dieu ne nous a-t-il pas formés dans le sein maternel?
15Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
16Si j’ai refusé aux pauvres ce qu’ils demandaient, Si j’ai fait languir les yeux de la veuve,
16Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
17Si j’ai mangé seul mon pain, Sans que l’orphelin en ait eu sa part,
17И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
18Moi qui l’ai dès ma jeunesse élevé comme un père, Moi qui dès ma naissance ai soutenu la veuve;
18Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
19Si j’ai vu le malheureux manquer de vêtements, L’indigent n’avoir point de couverture,
19Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
20Sans que ses reins m’aient béni, Sans qu’il ait été réchauffé par la toison de mes agneaux;
20Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
21Si j’ai levé la main contre l’orphelin, Parce que je me sentais un appui dans les juges;
21Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
22Que mon épaule se détache de sa jointure, Que mon bras tombe et qu’il se brise!
22Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
23Car les châtiments de Dieu m’épouvantent, Et je ne puis rien devant sa majesté.
23Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
24Si j’ai mis dans l’or ma confiance, Si j’ai dit à l’or: Tu es mon espoir;
24Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
25Si je me suis réjoui de la grandeur de mes biens, De la quantité des richesses que j’avais acquises;
25Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
26Si j’ai regardé le soleil quand il brillait, La lune quand elle s’avançait majestueuse,
26Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
27Et si mon cœur s’est laissé séduire en secret, Si ma main s’est portée sur ma bouche;
27И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
28C’est encore un crime que doivent punir les juges, Et j’aurais renié le Dieu d’en haut!
28И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
29Si j’ai été joyeux du malheur de mon ennemi, Si j’ai sauté d’allégresse quand les revers l’ont atteint,
29Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
30Moi qui n’ai pas permis à ma langue de pécher, De demander sa mort avec imprécation;
30Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
31Si les gens de ma tente ne disaient pas: Où est celui qui n’a pas été rassasié de sa viande?
31Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
32Si l’étranger passait la nuit dehors, Si je n’ouvrais pas ma porte au voyageur;
32Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
33Si, comme les hommes, j’ai caché mes transgressions, Et renfermé mes iniquités dans mon sein,
33Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
34Parce que j’avais peur de la multitude, Parce que je craignais le mépris des familles, Me tenant à l’écart et n’osant franchir ma porte…
34Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
35Oh! Qui me fera trouver quelqu’un qui m’écoute? Voilà ma défense toute signée: Que le Tout-Puissant me réponde! Qui me donnera la plainte écrite par mon adversaire?
35О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
36Je porterai son écrit sur mon épaule, Je l’attacherai sur mon front comme une couronne;
36Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
37Je lui rendrai compte de tous mes pas, Je m’approcherai de lui comme un prince.
37Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
38Si ma terre crie contre moi, Et que ses sillons versent des larmes;
38Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
39Si j’en ai mangé le produit sans l’avoir payée, Et que j’aie attristé l’âme de ses anciens maîtres;
39Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
40Qu’il y croisse des épines au lieu de froment, Et de l’ivraie au lieu d’orge! Fin des paroles de Job.
40Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.