Job 39
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Chasses-tu la proie pour la lionne, Et apaises-tu la faim des lionceaux,
1Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,
2Quand ils sont couchés dans leur tanière, Quand ils sont en embuscade dans leur repaire?
2Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?
3Qui prépare au corbeau sa pâture, Quand ses petits crient vers Dieu, Quand ils sont errants et affamés?
3Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?
4Sais-tu quand les chèvres sauvages font leurs petits? Observes-tu les biches quand elles mettent bas?
4Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
5Comptes-tu les mois pendant lesquels elles portent, Et connais-tu l’époque où elles enfantent?
5Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
6Elles se courbent, laissent échapper leur progéniture, Et sont délivrées de leurs douleurs.
6Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
7Leurs petits prennent de la vigueur et grandissent en plein air, Ils s’éloignent et ne reviennent plus auprès d’elles.
7Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
8Qui met en liberté l’âne sauvage, Et l’affranchit de tout lien?
8Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
9J’ai fait du désert son habitation, De la terre salée sa demeure.
9Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
10Il se rit du tumulte des villes, Il n’entend pas les cris d’un maître.
10Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
11Il parcourt les montagnes pour trouver sa pâture, Il est à la recherche de tout ce qui est vert.
11Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
12Le buffle veut-il être à ton service? Passe-t-il la nuit vers ta crèche?
12Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
13L’attaches-tu par une corde pour qu’il trace un sillon? Va-t-il après toi briser les mottes des vallées?
13Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
14Te reposes-tu sur lui, parce que sa force est grande? Lui abandonnes-tu le soin de tes travaux?
14Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
15Te fies-tu à lui pour la rentrée de ta récolte? Est-ce lui qui doit l’amasser dans ton aire?
15Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
16L’aile de l’autruche se déploie joyeuse; On dirait l’aile, le plumage de la cigogne.
16Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
17Mais l’autruche abandonne ses œufs à la terre, Et les fait chauffer sur la poussière;
17Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
18Elle oublie que le pied peut les écraser, Qu’une bête des champs peut les fouler.
18И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
19Elle est dure envers ses petits comme s’ils n’étaient point à elle; Elle ne s’inquiète pas de l’inutilité de son enfantement.
19Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
20Car Dieu lui a refusé la sagesse, Il ne lui a pas donné l’intelligence en partage.
20Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
21Quand elle se lève et prend sa course, Elle se rit du cheval et de son cavalier.
21Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
22Est-ce toi qui donnes la vigueur au cheval, Et qui revêts son cou d’une crinière flottante?
22Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
23Le fais-tu bondir comme la sauterelle? Son fier hennissement répand la terreur.
23Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
24Il creuse le sol et se réjouit de sa force, Il s’élance au-devant des armes;
24Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
25Il se rit de la crainte, il n’a pas peur, Il ne recule pas en face de l’épée.
25Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
26Sur lui retentit le carquois, Brillent la lance et le javelot.
26Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
27Bouillonnant d’ardeur, il dévore la terre, Il ne peut se contenir au bruit de la trompette.
27Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
28Quand la trompette sonne, il dit: En avant! Et de loin il flaire la bataille, La voix tonnante des chefs et les cris de guerre.
28Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
29Est-ce par ton intelligence que l’épervier prend son vol, Et qu’il étend ses ailes vers le midi?
29Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
30Est-ce par ton ordre que l’aigle s’élève, Et qu’il place son nid sur les hauteurs?
30Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
31C’est dans les rochers qu’il habite, qu’il a sa demeure, Sur la cime des rochers, sur le sommet des monts.
31На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
32De là il épie sa proie, Il plonge au loin les regards.
32Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
33Ses petits boivent le sang; Et là où sont des cadavres, l’aigle se trouve.
33И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
34L’Éternel, s’adressant à Job, dit:
34И тако одговарајући Господ Јову рече:
35Celui qui dispute contre le Tout-Puissant est-il convaincu? Celui qui conteste avec Dieu a-t-il une réplique à faire?
35Ко се препире с Богом, хоће ли га учити? Који куди Бога, нека одговори на то.
36Job répondit à l’Éternel et dit:
36Тада Јов одговори Господу и рече:
37Voici, je suis trop peu de chose; que te répliquerais-je? Je mets la main sur ma bouche.
37Гле, ја сам мален, шта бих Ти одговорио? Мећем руку своју на уста своја.
38J’ai parlé une fois, je ne répondrai plus; Deux fois, je n’ajouterai rien.
38Једном говорих, али нећу одговарати; и другом, али нећу више.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.