Йова 39
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Знаєш ти годину, коли козам на скелях котитись, і чи постеріг коли, як сугачки (ланї) роджають?
1Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,
2Чи ти лїчиш місяцї, що ходять вони вагітними? чи знаєш час породу їх?
2Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?
3Вони корчаться, роджаючи дїти свої, викидаючи плод свій;
3Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?
4Дїти їх приходять борзо до сили, ростуть у полі, відходять і не вертають до них.
4Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
5Хто пустив дикого осла на волю й хто розвязав пута йому?
5Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
6Се ж я назначив степ на пробуток і солонцї на прожиток йому.
6Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
7Сьміх — йому товпи міські, й не чує крику погонича,
7Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
8По горах шукає собі паші і вганяє за всякою зеленню.
8Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
9А однорог, чи схоче він служити тобі, та й чи ж заночує він при яслах у тебе?
9Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
10Чи міг би ти однорога привязати шнуром до борони, й чи буде він ріллю поза тобою волочити?
10Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
11Чи ти спустишся на його, тим що в його велика сила, й полишиш на його роботу твою?
11Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
12Чи можеш сподїватись, що він посїв тобі верне, й звезе на тік у тебе?
12Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
13Чи то ти дав красні пера павові, й піррє та пух струсеві?
13Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
14Він покидає яйця свої на землї й вигріває їх у пісцї,
14Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
15Та й забуває, що нога може роздавити їх або дикий зьвір розтоптати;
15Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
16До дїтей своїх він жорстокий, мов би се не його дїти, й байдуже йому, що труд його буде даремний;
16Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
17Бо Бог не дав йому розуму й не вдїлив глузду;
17Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
18(Тільки втїкаючи) коли підніме крила, — сьміх йому кінь і їздець його.
18И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
19Хиба то ти дав коневі силу й прикрасив шию його гривою?
19Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
20Чи можеш його спудити, неначе сарану? Хропіт ноздер його будить страх;
20Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
21Риє він копитом землю й радїє своєю силою; виступає зустріч зброї;
21Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
22З небезпеки він (в бою) сьміється, не подасться й перед мечем, на бік не одвернесь.
22Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
23Сагайдак над ним гуркоче, спис блищить і дарда;
23Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
24Палає, яриться, наче їсть землю й не встоїть при голосї труби;
24Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
25Голос труби він ржаннєм витає: гу! гу! надалеки чує битву, грімкий голос отамання й галас.
25Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
26Чи се твоєю мудростю яструб лїтає й на полуднє крила направляє?
26Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
27Чи се ти звелїв орлові високо лїтати й гнїздо собі на висотї звивати?
27Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
28Він живе на скелї й ночує на верхах зубчастих, на місцях неприступних;
28Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
29Звідти висмотрює він собі їжу; очи його видять далеко;
29Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
30Орлята його пють кров, і де труп, там і він.
30Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
31І говорив Господь дальше й сказав до Йова:
31На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
32Чи буде той, хто перечиться з Вседержителем, ще вчити? Хто дорікає Богові, нехай же й відповідає йому!
32Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
33І відказав Йов Господеві й промовив:
33И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
34Ось я нужденний; що можу я відказати тобі? Я кладу руку мою на уста собі.
34И тако одговарајући Господ Јову рече:
35Раз я говорив — та тепер говорити не стану; — навіть два рази, та більш не буду.
35Ко се препире с Богом, хоће ли га учити? Који куди Бога, нека одговори на то.
no verse 36 in this text
36Тада Јов одговори Господу и рече:
no verse 37 in this text
37Гле, ја сам мален, шта бих Ти одговорио? Мећем руку своју на уста своја.
no verse 38 in this text
38Једном говорих, али нећу одговарати; и другом, али нећу више.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.