Йова 33
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ітак, слухай, Йове, мови моєї і вважай на кожне слово моє!
1Чуј дакле, Јове, беседу моју, и слушај све речи моје.
2Ось, я одверзаю уста мої, язик мій промовляє з гортанї моєї.
2Ево, сад отварам уста своја; говори језик мој у устима мојим.
3Слова мої з щирого серця, а уста мої возглаголють чисті думки.
3По правом срцу мом биће речи моје, и мисао чисту изрећи ће усне моје.
4Дух Божий создав мене, й Вседержитель надихав життєм.
4Дух Божји створио ме је, и дах Свемогућега дао ми је живот.
5Коли маєш снагу, — відказуй менї й стань проти мене.
5Ако можеш, одговори ми, приправи се и стани ми на супрот.
6Ось я, по твому бажанню, стаю замість Бога. Та й я утворений з глини;
6Ево, ја ћу бити место Бога, као што си рекао; од кала сам начињен и ја.
7Тим ти не маєш чого зворушуватись через мене, та й рука моя не буде важка про тебе.
7Ето, страх мој неће те страшити, и рука моја неће те тиштати.
8Ти говорив в уші мої, й я чув голос слів:
8Рекао си, дакле, преда мном, и чуо сам глас твојих речи:
9Чист я, не маю гріха, провини в мене немає, анї неправди.
9Чист сам, без греха, прав сам и нема безакоња на мени.
10Він же найшов вину на мене й має мене за ворога свого;
10Ево, тражи задевицу са мном, држи ме за свог непријатеља.
11Ноги мої в кайдани закував і всї стежки мої назирає.
11Меће у кладе ноге моје, вреба по свим стазама мојим.
12От і неправ єси в тому, відказую я тобі, бо Бог висше людини.
12Ето, у том ниси праведан, одговарам ти; јер је Бог већи од човека.
13Що тобі спорити з ним? та ж він не здає справи з нїякого дїла свого.
13Зашто се преш с Њим, што за сва дела своја не одговара?
14Бог скаже раз, а коли на те не вважають, ще й другий раз.
14Један пут говори Бог и два пута; али човек не пази.
15У снї, в нічному видиві, коли сон находить на людей, коли дрімаємо на ложі,
15У сну, у утвари ноћној, кад тврд сан падне на људе, кад спавају у постељи,
16Тодї він відтулює в чоловіка ухо й втискає йому свою науку,
16Тада отвара ухо људима и науку им запечаћава,
17Щоб впинити чоловіка від якого наміру й від гординї заховати;
17Да би одвратио човека од дела његовог, и заклонио од њега охолост;
18Щоб одвести душу його від пропастї, й життє його від убиття мечем.
18Да би сачувао душу његову од јаме, и живот његов да не наиђе на мач.
19Або наводиться він на розум хоробою на постелї своїй та тяжким болем у всїх костях своїх,
19И кара га боловима на постељи његовој, и све кости његове тешком болешћу.
20Так, що він одвертається від хлїба й душа його від улюбленої страви.
20Тако да се животу његовом гади хлеб и души његовој јело најмилије;
21Тїло спадає на нім, так що його не видко, самі костї виставляються, що їх перш не було видно.
21Нестаје тела његовог на очиглед, и измалају се кости његове, које се пре нису виделе,
22А душа його наближуєсь ід могилї, а життє його ʼд смертї.
22И душа се његова приближава гробу, и живот његов смрти.
23Добре, коли в кого є ангел-хранитель, один із тисячей, що вказують праву дорогу чоловікові, —
23Ако има гласника, тумача, једног од хиљаде, који би казао човеку дужност његову,
24То Бог змилується над ним і скаже: Спаси його од могили; я знайшов, за що маю бути милосерним йому.
24Тада ће се смиловати на њ, и рећи ће: Избави га да не отиде у гроб; нашао сам откуп.
25Тодї зробиться тїло його сьвіжійше, анїж у дитини, й вернеться він до молодощів.
25И подмладиће се тело његово као у детета, и повратиће се на дане младости своје,
26Буде молитись він до Бога, й покаже йому ласку; засьвітить ясним лицем над ним, і верне йому його праведність.
26Молиће се Богу, и помиловаће га, и гледаће лице његово радујући се, и вратиће човеку по правди његовој.
27І подивиться він на людей і скаже: грішив я й кривив правдою, та не відплачено менї.
27Гледајући људи рећи ће: Бејах згрешио, и шта је право изврнуо, али ми не поможе.
28Душу мою слобонив від загибелї й бачить вона сьвітло.
28Он избави душу моју да не отиде у јаму, и живот мој да гледа светлост.
29Двійчі й трійчі таке чинить Бог із чоловіком,
29Гле, све ово чини Бог два пута и три пута човеку,
30Щоб його життє спасти від ями й сьвітлом живих осияти.
30Да би повратио душу његову од јаме, да би га обасјавала светлост живих.
31Уважай же, Йове, слухай мене, мовчи й дай менї говорити.
31Пази, Јове, слушај ме, ћути, да ја говорим.
32А коли маєш що сказати, промов; я рад би, щоб ти оправдився;
32Ако имаш шта рећи, одговори ми; говори, јер сам те рад оправдати;
33А коли нї, так слухай мене, мовчи, а я навчу тебе мудростї.
33Ако ли не, слушај ти мене; ћути, и научићу те мудрости.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.