Jób 39
Kralice Bible (1613)Translation
Kralice Bible (1613)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Víš-li, kterého času rodí kamsíkové, a laň ku porodu pracující spatřil-lis?
1Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,
2Máš-li v počtu měsíce, kteréž vyplňují? Znáš-li, pravím, čas porodu jejich?
2Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?
3Jak se kladou, plod svůj utiskají, a s bolestí ho pozbývají?
3Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?
4Jak se zmocňují mladí jejich, i odchovávají picí polní, a vycházejíce, nenavracují se k nim?
4Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
5Kdo propustil zvěř, aby byla svobodná? A řemení divokého osla kdo rozvázal?
5Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
6Jemuž jsem dal pustinu místo domu jeho, a místo příbytku jeho zemi slatinnou.
6Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
7Posmívá se hluku městskému, a na křikání toho, kdož by jej honil, nic nedbá.
7Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
8To, což nachází v horách, jest pastva jeho; nebo toliko zeliny hledá.
8Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
9Svolí-liž jednorožec, aby tobě sloužil, a u jeslí tvých aby nocoval?
9Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
10Připřáhneš-liž provazem jednorožce k orání? Bude-liž vláčeti brázdy za tebou?
10Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
11Zdaž se na něj ubezpečíš, proto že jest veliká síla jeho, a poručíš jemu svou práci?
11Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
12Zdaž se jemu dověříš, že sveze semeno tvé, a na humno tvé shromáždí?
12Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
13Ty-lis dal pávům křídlo pěkné, aneb péro čápu neb pstrosu?
13Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
14A že opouští na zemi vejce svá, ačkoli je v prachu osedí,
14Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
15Nic nemysle, že by je noha potlačiti, aneb zvěř polní pošlapati mohla?
15Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
16Tak se zatvrzuje k mladým svým, jako by jich neměl; jako by neužitečná byla práce jeho, tak jest bez starosti.
16Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
17Nebo nedal jemu Bůh moudrosti, aniž mu udělil rozumnosti.
17Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
18Èasem svým zhůru se vznášeje, posmívá se koni i jezdci jeho.
18И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
19Zdaž ty dáti můžeš koni sílu? Ty-li ozdobíš šíji jeho řehtáním?
19Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
20Zdali jej zastrašíš jako kobylku? Anobrž frkání chřípí jeho strašlivé jest.
20Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
21Kopá důl, a pléše v síle své, vycházeje vstříc i zbroji.
21Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
22Směje se strachu, aniž se leká, aniž ustupuje zpátkem před ostrostí meče,
22Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
23Ač i toul na něm chřestí, a blyští se dřevce a kopí.
23Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
24S hřmotem a s hněvem kopá zemi, aniž pokojně stojí k zvuku trouby.
24Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
25Anobrž k zvuku trouby řehce, a zdaleka cítí boj, hluk knížat a prokřikování.
25Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
26Zdali podlé rozumu tvého létá jestřáb, roztahuje křídla svá na poledne?
26Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
27Zdali k rozkazu tvému zhůru se vznáší orlice, a vysoko se hnízdí?
27Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
28Na skále přebývá, přebývá na špičaté skále jako na hradě,
28Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
29Odkudž hledá pokrmu, kterýž z daleka očima svýma spatřuje.
29Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
30Ano i mladí její střebí krev, a kde těla mrtvá, tu i ona jest.
30Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
31A tak odpovídaje Hospodin Jobovi, řekl:
31На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
32Zdali hádající se s Všemohoucím obviní jej? Kdo chce viniti Boha, nechť odpoví na to.
32Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
33Tehdy odpověděl Job Hospodinu a řekl:
33И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
34Aj, chaternýť jsem, což bych odpovídal tobě? Ruku svou kladu na ústa svá.
34И тако одговарајући Господ Јову рече:
35Jednou jsem mluvil, ale nebudu již odmlouvati, nýbrž i podruhé, ale nebudu více přidávati.
35Ко се препире с Богом, хоће ли га учити? Који куди Бога, нека одговори на то.
no verse 36 in this text
36Тада Јов одговори Господу и рече:
no verse 37 in this text
37Гле, ја сам мален, шта бих Ти одговорио? Мећем руку своју на уста своја.
no verse 38 in this text
38Једном говорих, али нећу одговарати; и другом, али нећу више.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.