Job 39
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1[Numquid nosti tempus partus ibicum in petris, vel parturientes cervas observasti?
1Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,
2Dinumerasti menses conceptus earum, et scisti tempus partus earum?
2Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?
3Incurvantur ad fœtum, et pariunt, et rugitus emittunt.
3Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?
4Separantur filii earum, et pergunt ad pastum: egrediuntur, et non revertuntur ad eas.
4Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
5Quis dimisit onagrum liberum, et vincula ejus quis solvit?
5Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
6cui dedi in solitudine domum, et tabernacula ejus in terra salsuginis.
6Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
7Contemnit multitudinem civitatis: clamorem exactoris non audit.
7Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
8Circumspicit montes pascuæ suæ, et virentia quæque perquirit.
8Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
9Numquid volet rhinoceros servire tibi, aut morabitur ad præsepe tuum?
9Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
10Numquid alligabis rhinocerota ad arandum loro tuo, aut confringet glebas vallium post te?
10Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
11Numquid fiduciam habebis in magna fortitudine ejus, et derelinques ei labores tuos?
11Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
12Numquid credes illi quod sementem reddat tibi, et aream tuam congreget?
12Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
13Penna struthionis similis est pennis herodii et accipitris.
13Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
14Quando derelinquit ova sua in terra, tu forsitan in pulvere calefacies ea?
14Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
15Obliviscitur quod pes conculcet ea, aut bestia agri conterat.
15Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
16Duratur ad filios suos, quasi non sint sui: frustra laboravit, nullo timore cogente.
16Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
17Privavit enim eam Deus sapientia, nec dedit illi intelligentiam.
17Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
18Cum tempus fuerit, in altum alas erigit: deridet equum et ascensorem ejus.
18И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
19Numquid præbebis equo fortitudinem, aut circumdabis collo ejus hinnitum?
19Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
20Numquid suscitabis eum quasi locustas? gloria narium ejus terror.
20Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
21Terram ungula fodit; exultat audacter: in occursum pergit armatis.
21Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
22Contemnit pavorem, nec cedit gladio.
22Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
23Super ipsum sonabit pharetra; vibrabit hasta et clypeus:
23Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
24fervens et fremens sorbet terram, nec reputat tubæ sonare clangorem.
24Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
25Ubi audierit buccinam, dicit: Vah ! procul odoratur bellum: exhortationem ducum, et ululatum exercitus.
25Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
26Numquid per sapientiam tuam plumescit accipiter, expandens alas suas ad austrum?
26Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
27Numquid ad præceptum tuum elevabitur aquila, et in arduis ponet nidum suum?
27Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
28In petris manet, et in præruptis silicibus commoratur, atque inaccessis rupibus.
28Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
29Inde contemplatur escam, et de longe oculi ejus prospiciunt.
29Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
30Pulli ejus lambent sanguinem: et ubicumque cadaver fuerit, statim adest.]
30Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
31Et adjecit Dominus, et locutus est ad Job:
31На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
32[Numquid qui contendit cum Deo, tam facile conquiescit? utique qui arguit Deum, debet respondere ei.]
32Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
33Respondens autem Job Domino, dixit:
33И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
34[Qui leviter locutus sum, respondere quid possum? manum meam ponam super os meum.
34И тако одговарајући Господ Јову рече:
35Unum locutus sum, quod utinam non dixissem: et alterum, quibus ultra non addam.]
35Ко се препире с Богом, хоће ли га учити? Који куди Бога, нека одговори на то.
no verse 36 in this text
36Тада Јов одговори Господу и рече:
no verse 37 in this text
37Гле, ја сам мален, шта бих Ти одговорио? Мећем руку своју на уста своја.
no verse 38 in this text
38Једном говорих, али нећу одговарати; и другом, али нећу више.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.