Job 32
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Omiserunt autem tres viri isti respondere Job, eo quod justus sibi videretur.
1Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
2Et iratus indignatusque est Eliu filius Barachel Buzites, de cognatione Ram: iratus est autem adversum Job, eo quod justum se esse diceret coram Deo.
2А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
3Porro adversum amicos ejus indignatus est, eo quod non invenissent responsionem rationabilem, sed tantummodo condemnassent Job.
3и на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
4Igitur Eliu expectavit Job loquentem, eo quod seniores essent qui loquebantur.
4Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.
5Cum autem vidisset quod tres respondere non potuissent, iratus est vehementer.
5Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.
6Respondensque Eliu filius Barachel Buzites, dixit: [Junior sum tempore, vos autem antiquiores: idcirco, demisso capite, veritus sum vobis indicare meam sententiam.
6И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.
7Sperabam enim quod ætas prolixior loqueretur, et annorum multitudo doceret sapientiam.
7Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.
8Sed, ut video, spiritus est in hominibus, et inspiratio Omnipotentis dat intelligentiam.
8Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.
9Non sunt longævi sapientes, nec senes intelligunt judicium.
9Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
10Ideo dicam: Audite me: ostendam vobis etiam ego meam sapientiam.
10Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.
11Expectavi enim sermones vestros; audivi prudentiam vestram, donec disceptaremini sermonibus;
11Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.
12et donec putabam vos aliquid dicere, considerabam: sed, ut video, non est qui possit arguere Job, et respondere ex vobis sermonibus ejus.
12Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.
13Ne forte dicatis: Invenimus sapientiam: Deus projecit eum, non homo.
13Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.
14Nihil locutus est mihi: et ego non secundum sermones vestros respondebo illi.
14Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.
15Extimuerunt, nec responderunt ultra, abstuleruntque a se eloquia.
15Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.
16Quoniam igitur expectavi, et non sunt locuti: steterunt, nec ultra responderunt:
16Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.
17respondebo et ego partem meam, et ostendam scientiam meam.
17Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.
18Plenus sum enim sermonibus, et coarctat me spiritus uteri mei.
18Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.
19En venter meus quasi mustum absque spiraculo, quod lagunculas novas disrumpit.
19Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.
20Loquar, et respirabo paululum: aperiam labia mea, et respondebo.
20Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.
21Non accipiam personam viri, et Deum homini non æquabo.
21Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.
22Nescio enim quamdiu subsistam, et si post modicum tollat me factor meus.]
22Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.