Job 32
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1So these three men stopped answering Job, because he was righteous in his own eyes.
1Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
2This kindled the anger of Elihu son of Barachel the Buzite, of the family of Ram. He burned with anger against Job for justifying himself rather than God,
2А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
3and he burned with anger against Job’s three friends because they had failed to refute Job, and yet had condemned him.
3и на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
4Now Elihu had waited to speak to Job because the others were older than he.
4Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.
5But when he saw that the three men had no further reply, his anger was kindled.
5Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.
6So Elihu son of Barachel the Buzite declared: “I am young in years, while you are old; that is why I was timid and afraid to tell you what I know.
6И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.
7I thought that age should speak, and many years should teach wisdom.
7Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.
8But there is a spirit in a man, the breath of the Almighty, that gives him understanding.
8Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.
9It is not only the old who are wise, or the elderly who understand justice.
9Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
10Therefore I say, ‘Listen to me; I too will declare what I know.’
10Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.
11Indeed, I waited while you spoke; I listened to your reasoning; as you searched for words,
11Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.
12I paid you full attention. But no one proved Job wrong; not one of you rebutted his arguments.
12Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.
13So do not claim, ‘We have found wisdom; let God, not man, refute him.’
13Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.
14But Job has not directed his words against me, and I will not answer him with your arguments.
14Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.
15Job’s friends are dismayed, with no more to say; words have escaped them.
15Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.
16Must I wait, now that they are silent, now that they stand and no longer reply?
16Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.
17I too will answer; yes, I will declare what I know.
17Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.
18For I am full of words, and my spirit within me compels me.
18Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.
19Behold, my belly is like unvented wine; it is about to burst like a new wineskin.
19Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.
20I must speak and find relief; I must open my lips and respond.
20Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.
21I will be partial to no one, nor will I flatter any man.
21Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.
22For I do not know how to flatter, or my Maker would remove me in an instant.
22Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.