Job 14
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1“Man, who is born of woman, is short of days and full of trouble.
1Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
2Like a flower, he comes forth, then withers away; like a fleeting shadow, he does not endure.
2Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
3Do You open Your eyes to one like this? Will You bring him into judgment before You?
3И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
4Who can bring out clean from unclean? No one!
4Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
5Since his days are determined and the number of his months is with You, and since You have set limits that he cannot exceed,
5Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
6look away from him and let him rest, so he can enjoy his day as a hired hand.
6Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
7For there is hope for a tree: If it is cut down, it will sprout again, and its tender shoots will not fail.
7Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
8If its roots grow old in the ground and its stump dies in the soil,
8Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
9at the scent of water it will bud and put forth twigs like a sapling.
9Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
10But a man dies and is laid low; he breathes his last, and where is he?
10А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
11As water disappears from the sea and a river becomes parched and dry,
11Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
12so a man lies down and does not rise. Until the heavens are no more, he will not be awakened or roused from sleep.
12Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
13If only You would hide me in Sheol and conceal me until Your anger has passed! If only You would appoint a time for me and then remember me!
13О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути!
14When a man dies, will he live again? All the days of my hard service I will wait, until my renewal comes.
14Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
15You will call, and I will answer; You will desire the work of Your hands.
15Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
16For then You would count my steps, but would not keep track of my sin.
16А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
17My transgression would be sealed in a bag, and You would cover over my iniquity.
17Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
18But as a mountain erodes and crumbles and a rock is dislodged from its place,
18Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
19as water wears away the stones and torrents wash away the soil, so You destroy a man’s hope.
19И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
20You forever overpower him, and he passes on; You change his countenance and send him away.
20Надвлађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
21If his sons receive honor, he does not know it; if they are brought low, he is unaware.
21Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
22He feels only the pain of his own body and mourns only for himself.”
22Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.