約伯記 14
Chinese Union Version, punctuated (Traditional)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1人為婦人所生， 日子短少，多有患難；
1Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
2出來如花，又被割下， 飛去如影，不能存留。
2Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
3這樣的人你豈睜眼看他嗎？ 又叫我來受審嗎？
3И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
4誰能使潔淨之物出於污穢之中呢？ 無論誰也不能！
4Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
5人的日子既然限定， 他的月數在你那裏， 你也派定他的界限，使他不能越過，
5Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
6便求你轉眼不看他，使他得歇息， 直等他像雇工人完畢他的日子。
6Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
7樹若被砍下， 還可指望發芽， 嫩枝生長不息；
7Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
8其根雖然衰老在地裏， 幹也死在土中，
8Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
9及至得了水氣，還要發芽， 又長枝條，像新栽的樹一樣。
9Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
10但人死亡而消滅； 他氣絕，竟在何處呢？
10А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
11海中的水絕盡， 江河消散乾涸。
11Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
12人也是如此，躺下不再起來， 等到天沒有了，仍不得復醒， 也不得從睡中喚醒。
12Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
13惟願你把我藏在陰間， 存於隱密處，等你的忿怒過去； 願你為我定了日期，記念我。
13О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути!
14人若死了豈能 再 活呢？ 我只要在我一切爭戰的日子， 等我被釋放的時候來到。
14Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
15你呼叫，我便回答； 你手所做的，你必羨慕。
15Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
16但如今你數點我的腳步， 豈不窺察我的罪過嗎？
16А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
17我的過犯被你封在囊中， 也縫嚴了我的罪孽。
17Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
18山崩變為無有； 磐石挪開原處。
18Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
19水流消磨石頭， 所流溢的洗去地上的塵土； 你也照樣滅絕人的指望。
19И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
20你攻擊人常常得勝，使他去世； 你改變他的容貌，叫他往而不回。
20Надвлађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
21他兒子得尊榮，他也不知道， 降為卑，他也不覺得。
21Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
22但知身上疼痛， 心中悲哀。
22Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.