約伯記 30
Chinese Union Version, punctuated (Traditional)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1但如今，比我年少的人戲笑我； 其人之父我曾藐視， 不肯安在看守我羊群的狗中。
1А сада смеју ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтео метнути са псима стада свог.
2他們壯年的氣力既已衰敗， 其手之力與我何益呢？
2А на шта би ми и била сила руку њихових? У њима беше пропала старост.
3他們因窮乏飢餓，身體枯瘦， 在荒廢淒涼的幽暗中齦乾燥之地，
3Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;
4在草叢之中採鹹草， 羅騰的根為他們的食物。
4Који браху лободу по честама, и смреково корење беше им храна.
5他們從人中被趕出； 人追喊他們如賊一般，
5Између људи беху изгоњени и викаше се за њима као за лупежом.
6以致他們住在荒谷之間， 在地洞和巖穴中；
6Живљаху по страшним увалама, по јамама у земљи и у камену.
7在草叢中叫喚， 在荊棘下聚集。
7По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.
8這都是愚頑下賤人的兒女； 他們被鞭打，趕出境外。
8Беху људи никакви и без имена, мање вредни него земља.
9現在這些人以我為歌曲， 以我為笑談。
9И њима сам сада песма, и постах им прича.
10他們厭惡我，躲在旁邊站着， 不住地吐唾沫在我臉上。
10Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.
11鬆開他們的繩索苦待我， 在我面前脫去轡頭。
11Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.
12這等下流人在我右邊起來， 推開我的腳，築成戰路來攻擊我。
12С десне стране устајаху момци, поткидаху ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.
13這些無人幫助的， 毀壞我的道，加增我的災。
13Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.
14他們來如同闖進大破口， 在毀壞之間滾 在我身上 。
14Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.
15驚恐臨到我， 驅逐我的尊榮如風； 我的福祿如雲過去。
15Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја.
16現在我心極其悲傷； 困苦的日子將我抓住。
16И сада се душа моја разлива у мени, стигоше ме дани мучни.
17夜間，我裏面的骨頭刺我， 疼痛 不止，好像齦我。
17Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.
18因 上帝 的大力，我的外衣污穢不堪， 又如裏衣的領子將我纏住。
18Од тешке силе променило се одело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.
19上帝把我扔在淤泥中， 我就像塵土和爐灰一般。
19Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.
20主啊 ，我呼求你，你不應允我； 我站起來，你就定睛看我。
20Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме.
21你向我變心，待我殘忍， 又用大能追逼我，
21Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.
22把我提在風中，使我駕風而行， 又使我消滅在烈風中。
22Подижеш ме у ветар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.
23我知道要使我臨到死地， 到那為眾生所定的陰宅。
23Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.
24然而，人仆倒豈不伸手？ 遇災難豈不求救呢？
24Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.
25人遭難，我豈不為他哭泣呢？ 人窮乏，我豈不為他憂愁呢？
25Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?
26我仰望得好處，災禍就到了； 我等待光明，黑暗便來了。
26Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак.
27我心裏煩擾不安， 困苦的日子臨到我身。
27Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.
28我沒有日光就哀哭行去； 我在會中站着求救。
28Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.
29我與野狗為弟兄， 與鴕鳥為同伴。
29Брат постах змајевима и друг совама.
30我的皮膚黑 而脫落 ； 我的骨頭因熱燒焦。
30Поцрнела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.
31所以，我的琴音 變 為悲音； 我的簫聲 變 為哭聲。
31Гусле се моје претворише у запевку, и свирала моја у плач.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.