约伯记 30
Chinese Union Version, punctuated (Simplified)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1但如今，比我年少的人戏笑我； 其人之父我曾藐视， 不肯安在看守我羊群的狗中。
1А сада смеју ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтео метнути са псима стада свог.
2他们壮年的气力既已衰败， 其手之力与我何益呢？
2А на шта би ми и била сила руку њихових? У њима беше пропала старост.
3他们因穷乏饥饿，身体枯瘦， 在荒废凄凉的幽暗中啃干燥之地，
3Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;
4在草丛之中采咸草， 罗腾的根为他们的食物。
4Који браху лободу по честама, и смреково корење беше им храна.
5他们从人中被赶出； 人追喊他们如贼一般，
5Између људи беху изгоњени и викаше се за њима као за лупежом.
6以致他们住在荒谷之间， 在地洞和岩穴中；
6Живљаху по страшним увалама, по јамама у земљи и у камену.
7在草丛中叫唤， 在荆棘下聚集。
7По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.
8这都是愚顽下贱人的儿女； 他们被鞭打，赶出境外。
8Беху људи никакви и без имена, мање вредни него земља.
9现在这些人以我为歌曲， 以我为笑谈。
9И њима сам сада песма, и постах им прича.
10他们厌恶我，躲在旁边站着， 不住地吐唾沫在我脸上。
10Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.
11松开他们的绳索苦待我， 在我面前脱去辔头。
11Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.
12这等下流人在我右边起来， 推开我的脚，筑成战路来攻击我。
12С десне стране устајаху момци, поткидаху ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.
13这些无人帮助的， 毁坏我的道，加增我的灾。
13Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.
14他们来如同闯进大破口， 在毁坏之间滚 在我身上 。
14Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.
15惊恐临到我， 驱逐我的尊荣如风； 我的福禄如云过去。
15Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја.
16现在我心极其悲伤； 困苦的日子将我抓住。
16И сада се душа моја разлива у мени, стигоше ме дани мучни.
17夜间，我里面的骨头刺我， 疼痛 不止，好像啃我。
17Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.
18因 神 的大力，我的外衣污秽不堪， 又如里衣的领子将我缠住。
18Од тешке силе променило се одело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.
19神把我扔在淤泥中， 我就像尘土和炉灰一般。
19Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.
20主啊 ，我呼求你，你不应允我； 我站起来，你就定睛看我。
20Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме.
21你向我变心，待我残忍， 又用大能追逼我，
21Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.
22把我提在风中，使我驾风而行， 又使我消灭在烈风中。
22Подижеш ме у ветар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.
23我知道要使我临到死地， 到那为众生所定的阴宅。
23Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.
24然而，人仆倒岂不伸手？ 遇灾难岂不求救呢？
24Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.
25人遭难，我岂不为他哭泣呢？ 人穷乏，我岂不为他忧愁呢？
25Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?
26我仰望得好处，灾祸就到了； 我等待光明，黑暗便来了。
26Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак.
27我心里烦扰不安， 困苦的日子临到我身。
27Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.
28我没有日光就哀哭行去 ； 我在会中站着求救。
28Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.
29我与野狗为弟兄， 与鸵鸟为同伴。
29Брат постах змајевима и друг совама.
30我的皮肤黑 而脱落 ； 我的骨头因热烧焦。
30Поцрнела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.
31所以，我的琴音 变 为悲音； 我的箫声 变 为哭声。
31Гусле се моје претворише у запевку, и свирала моја у плач.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.