约伯记 19
Chinese Union Version, punctuated (Simplified)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1约伯 回答说：
1А Јов одговори и рече:
2你们搅扰我的心， 用言语压碎我要到几时呢？
2Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
3你们这十次羞辱我； 你们苦待我也不以为耻。
3Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
4果真我有错， 这错乃是在我。
4Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
5你们果然要向我夸大， 以我的羞辱为证指责我，
5Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
6就该知道是 神倾覆我， 用网罗围绕我。
6Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
7我因委曲呼叫，却不蒙应允； 我呼求，却不得公断。
7Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
8神用篱笆拦住我的道路，使我不得经过； 又使我的路径黑暗。
8Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
9他剥去我的荣光， 摘去我头上的冠冕。
9Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
10他在四围攻击我，我便归于死亡， 将我的指望如树拔出来。
10Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
11他的忿怒向我发作， 以我为敌人。
11Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
12他的军旅一齐上来， 修筑战路攻击我， 在我帐棚的四围安营。
12Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
13他把我的弟兄隔在远处， 使我所认识的全然与我生疏。
13Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
14我的亲戚与我断绝； 我的密友都忘记我。
14Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
15在我家寄居的， 和我的使女都以我为外人； 我在他们眼中看为外邦人。
15Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
16我呼唤仆人， 虽用口求他，他还是不回答。
16Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
17我口的气味，我妻子厌恶； 我的恳求，我同胞也憎嫌。
17Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
18连小孩子也藐视我； 我若起来，他们都嘲笑我。
18Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
19我的密友都憎恶我； 我平日所爱的人向我翻脸。
19Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
20我的皮肉紧贴骨头； 我只剩牙皮逃脱了。
20За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
21我朋友啊，可怜我！可怜我！ 因为 神的手攻击我。
21Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
22你们为什么仿佛 神逼迫我， 吃我的肉还以为不足呢？
22Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
23惟愿我的言语现在写上， 都记录在书上；
23О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
24用铁笔镌刻， 用铅灌在磐石上，直存到永远。
24Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
25我知道我的救赎主活着， 末了必站立在地上。
25Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
26我这皮肉灭绝之后， 我必在肉体之外得见 神。
26И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
27我自己要见他， 亲眼要看他，并不像外人。 我的心肠在我里面消灭了！
27Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
28你们若说：我们逼迫他要何等地重呢？ 惹 事的根乃在乎他；
28Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
29你们就当惧怕刀剑； 因为忿怒 惹动 刀剑的刑罚， 使你们知道有报应。
29Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.