Job 19
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Then Job answered, and said:
1А Јов одговори и рече:
2How long do you afflict my soul, and break me in pieces with words?
2Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
3Behold, these ten times you confound me, and are not ashamed to oppress me.
3Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
4For if I have been ignorant, my ignorance shall be with me.
4Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
5But you have set yourselves up against me, and reprove me with my reproaches.
5Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
6At least now understand, that God hath not afflicted me with an equal judgment, and compassed me with his scourges.
6Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
7Behold I cry suffering violence, and no one will hear: I shall cry aloud, and there is none to judge.
7Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
8He hath hedged in my path round about, and I cannot pass, and in my way he hath set darkness.
8Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
9He hath stripped me of my glory, and hath taken the crown from my head.
9Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
10He hath destroyed me on every side, and I am lost, and he hath taken away my hope, as from a tree that is plucked up.
10Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
11His wrath is kindled against me, and he hath counted me as his enemy.
11Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
12His troops have come together, and have made themselves a way by me, and have besieged my tabernacle round about.
12Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
13He hath put my brethren far from me, and my acquaintance like strangers have departed from me.
13Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
14My kinsmen have forsaken me, and they that knew me, have forgotten me.
14Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
15They that dwelt in my house, and my maidservants have counted me a stranger, and I have been like an alien in their eyes.
15Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
16I called my servant, and he gave me no answer, I entreated him with my own mouth.
16Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
17My wife hath abhorred my breath, and I entreated the children of my womb.
17Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
18Even fools despise me; and when I gone from them, they spoke against me.
18Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
19They that were sometime my counsellors, have abhorred me: and he whom I love most is turned against me.
19Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
20The flesh being consumed. My bone hath cleaved to my skin, and nothing but lips are left about my teeth.
20За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
21Have pity on me, have pity on me, at least you my friends, because the hand of the Lord hath touched me.
21Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
22Why do you persecute me as God, and glut yourselves with my flesh?
22Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
23Who will grant me that my words may be written? Who will grant me that they may be marked down in a book?
23О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
24With an iron pen and in a plate of lead, or else be graven with an instrument in flint stone.
24Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
25For I know that my Redeemer liveth, and in the last day I shall rise out of the earth.
25Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
26And I shall be clothed again with my skin, and in my flesh I will see my God.
26И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
27Whom I myself shall see, and my eyes shall behold, and not another: this my hope is laid up in my bosom.
27Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
28Why then do you say now: Let us persecute him, and let us find occasion of word against him?
28Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
29Flee then from the face of the sword, for the sword is the revenger of iniquities: and know ye that there is judgment.
29Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.