Job 15
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And Eliphaz the Themanite, answered, and said:
1А Елифас Теманац одговори и рече:
2Will a wise man answer as if he were speaking in the wind, and fill his stomach with burning heat?
2Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
3Thou reprovest him by words, who is not equal to thee, and thou speakest that which is not good for thee.
3Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
4As much as is in thee, thou hast made void fear, and hast taken away prayers from before God.
4А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
5For thy iniquity hath taught thy mouth, and thou imitatest the tongue of blasphemers.
5Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
6Thy own mouth shall condemn thee, and not I: and thy own lips shall answer thee.
6Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
7Art thou the first man that was born, or wast thou made before the hills?
7Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
8Hast thou heard God’s counsel, and shall his wisdom be inferior to thee?
8Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
9What knowest thou that we are ignorant of? what dost thou understand that we know not?
9Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
10There are with us also aged and ancient men, much elder than thy fathers.
10И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
11Is it a great matter that God should comfort thee? but thy wicked words hinder this.
11Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
12Why doth thy heart elevate thee, and why dost thou stare with thy eyes, as if they were thinking great things?
12Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
13Why doth thy spirit swell against God, to utter such words out of thy mouth?
13Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
14What is man that he should be without spot, and he that is born of a woman that he should appear just?
14Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
15Behold among his saints none is unchangeable, and the heavens are not pure in his sight.
15Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
16How much more is man abominable, and unprofitable, who drinketh iniquity like water?
16А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
17I will shew thee, hear me: and I will tell thee what I have seen.
17Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
18Wise men confess and hide not their fathers.
18Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
19To whom alone the earth was given, and no stranger hath passed among them.
19Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
20The wicked man is proud all his days, and the number of the years of his tyranny is uncertain.
20Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
21The sound of dread is always in his ears: and when there is peace, he always suspecteth treason.
21Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
22He believeth not that he may return from darkness to light, looking round about for the sword on every side.
22Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
23When he moveth himself to seek bread, he knoweth that the day of darkness is ready at his hand.
23Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
24Tribulation shall terrify him, and distress shall surround him, as a king that is prepared for the battle.
24Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
25For he hath stretched out his hand against God, and hath strengthened himself against the Almighty.
25Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
26He hath run against him with his neck raised up, and is armed with a fat neck.
26Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
27Fatness hath covered his face, and the fat hangeth down on his sides.
27Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
28He hath dwelt in desolate cities, and in desert houses that are reduced into heaps.
28И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
29He shall not be enriched, neither shall his substance continue, neither shall he push his root in the earth.
29Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
30He shall not depart out of darkness: the flame shall dry up his branches, and he shall be taken away by the breath of his own month.
30Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
31He shall not believe, being vainly deceived by error, that he may be redeemed with any price.
31Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
32Before his days be full he shall perish: and his hands shall wither away.
32Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
33He shall be blasted as a vine when its grapes are in the first flower, and as an olive tree that casteth its flower.
33Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
34For the congregation of the hypocrite is barren, and fire shall devour their tabernacles, who love to take bribes.
34Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
35He hath conceived sorrow, and hath brought forth iniquity, and his womb prepareth deceits.
35Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.