Job 4
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Then Eliphaz the Themanite answered, and said:
1Тада одговори Елифас Теманац и рече:
2If we begin to speak to thee, perhaps thou wilt take it ill, but who can withhold the words he hath conceived?
2Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?
3Behold thou hast taught many, and thou hast strengthened the weary hands:
3Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;
4Thy words have confirmed them that were staggering, and thou hast strengthened the trembling knees:
4Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.
5But now the scourge is come upon thee, and thou faintest: it hath touched thee, and thou art troubled.
5А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.
6Where is thy fear, thy fortitude, thy patience, and the perfection of thy ways?
6Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?
7Remember, I pray thee, who ever perished being innocent? or when were the just destroyed?
7Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?
8On the contrary I have seen those who work iniquity, and sow sorrows, and reap them,
8Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.
9Perishing by the blast of God, and consumed by the spirit of his wrath.
9Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.
10The roaring of the lion, and the voice of the lioness, and the teeth of the whelps of lions are broken:
10Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.
11The tiger hath perished for want of prey, and the young lions are scattered abroad.
11Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.
12Now there was a word spoken to me in private, and my ears by stealth as it were received the veins of its whisper.
12Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.
13In the horror of a vision by night, when deep sleep is wont to hold men,
13У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,
14Fear seized upon me, and trembling, and all my bones were affrighted:
14Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,
15And when a spirit passed before me, the hair of my flesh stood up.
15И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.
16There stood one whose countenance I knew not, an image before my eyes, and I heard the voice as it were of a gentle wind:
16Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:
17Shall man be justified in comparison of God, or shall a man be more pure than his maker?
17Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?
18Behold they that serve him are not steadfast, and in his angels he found wickedness:
18Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;
19How much more shall they that dwell in houses of clay, who have an earthly foundation, be consumed as with the moth?
19А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.
20From morning till evening they shall be cut down: and because no one understandeth, they shall perish for ever.
20Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.
21And they that shall be left, shall be taken away from them: they shall die, and not in wisdom.
21Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.