Job 4
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Then Eliphaz the Temanite answered and said,
1Тада одговори Елифас Теманац и рече:
2If we assay to commune with thee, wilt thou be grieved? but who can withhold himself from speaking?
2Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?
3Behold, thou hast instructed many, and thou hast strengthened the weak hands.
3Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;
4Thy words have upholden him that was falling, and thou hast strengthened the feeble knees.
4Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.
5But now it is come upon thee, and thou faintest; it toucheth thee, and thou art troubled.
5А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.
6Is not this thy fear, thy confidence, thy hope, and the uprightness of thy ways?
6Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?
7Remember, I pray thee, who ever perished, being innocent? or where were the righteous cut off?
7Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?
8Even as I have seen, they that plow iniquity, and sow wickedness, reap the same.
8Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.
9By the blast of God they perish, and by the breath of his nostrils are they consumed.
9Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.
10The roaring of the lion, and the voice of the fierce lion, and the teeth of the young lions, are broken.
10Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.
11The old lion perisheth for lack of prey, and the stout lion’s whelps are scattered abroad.
11Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.
12Now a thing was secretly brought to me, and mine ear received a little thereof.
12Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.
13In thoughts from the visions of the night, when deep sleep falleth on men,
13У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,
14Fear came upon me, and trembling, which made all my bones to shake.
14Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,
15Then a spirit passed before my face; the hair of my flesh stood up:
15И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.
16It stood still, but I could not discern the form thereof: an image was before mine eyes, there was silence, and I heard a voice, saying ,
16Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:
17Shall mortal man be more just than God? shall a man be more pure than his maker?
17Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?
18Behold, he put no trust in his servants; and his angels he charged with folly:
18Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;
19How much less in them that dwell in houses of clay, whose foundation is in the dust, which are crushed before the moth?
19А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.
20They are destroyed from morning to evening: they perish for ever without any regarding it .
20Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.
21Doth not their excellency which is in them go away? they die, even without wisdom.
21Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.