Job 16
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Then Job answered and said,
1А Јов одговори и рече:
2I have heard many such things: miserable comforters are ye all.
2Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
3Shall vain words have an end? or what emboldeneth thee that thou answerest?
3Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
4I also could speak as ye do: if your soul were in my soul’s stead, I could heap up words against you, and shake mine head at you.
4И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
5But I would strengthen you with my mouth, and the moving of my lips should asswage your grief .
5Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
6Though I speak, my grief is not asswaged: and though I forbear, what am I eased?
6Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
7But now he hath made me weary: thou hast made desolate all my company.
7А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
8And thou hast filled me with wrinkles, which is a witness against me: and my leanness rising up in me beareth witness to my face.
8Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
9He teareth me in his wrath, who hateth me: he gnasheth upon me with his teeth; mine enemy sharpeneth his eyes upon me.
9Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
10They have gaped upon me with their mouth; they have smitten me upon the cheek reproachfully; they have gathered themselves together against me.
10Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
11God hath delivered me to the ungodly, and turned me over into the hands of the wicked.
11Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
12I was at ease, but he hath broken me asunder: he hath also taken me by my neck, and shaken me to pieces, and set me up for his mark.
12Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
13His archers compass me round about, he cleaveth my reins asunder, and doth not spare; he poureth out my gall upon the ground.
13Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
14He breaketh me with breach upon breach, he runneth upon me like a giant.
14Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
15I have sewed sackcloth upon my skin, and defiled my horn in the dust.
15Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
16My face is foul with weeping, and on my eyelids is the shadow of death;
16Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
17Not for any injustice in mine hands: also my prayer is pure.
17Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
18O earth, cover not thou my blood, and let my cry have no place.
18Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
19Also now, behold, my witness is in heaven, and my record is on high.
19И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
20My friends scorn me: but mine eye poureth out tears unto God.
20Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
21O that one might plead for a man with God, as a man pleadeth for his neighbour!
21О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
22When a few years are come, then I shall go the way whence I shall not return.
22Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.