Job 31
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1I made a covenant with mine eyes; why then should I think upon a maid?
1Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
2For what portion of God is there from above? and what inheritance of the Almighty from on high?
2Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
3Is not destruction to the wicked? and a strange punishment to the workers of iniquity?
3Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
4Doth not he see my ways, and count all my steps?
4Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
5If I have walked with vanity, or if my foot hath hasted to deceit;
5Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
6Let me be weighed in an even balance, that God may know mine integrity.
6Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
7If my step hath turned out of the way, and mine heart walked after mine eyes, and if any blot hath cleaved to mine hands;
7Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
8Then let me sow, and let another eat; yea, let my offspring be rooted out.
8Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
9If mine heart have been deceived by a woman, or if I have laid wait at my neighbour’s door;
9Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
10Then let my wife grind unto another, and let others bow down upon her.
10Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
11For this is an heinous crime; yea, it is an iniquity to be punished by the judges.
11Јер је то грдило и безакоње за судије.
12For it is a fire that consumeth to destruction, and would root out all mine increase.
12Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
13If I did despise the cause of my manservant or of my maidservant, when they contended with me;
13Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
14What then shall I do when God riseth up? and when he visiteth, what shall I answer him?
14Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
15Did not he that made me in the womb make him? and did not one fashion us in the womb?
15Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
16If I have withheld the poor from their desire, or have caused the eyes of the widow to fail;
16Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
17Or have eaten my morsel myself alone, and the fatherless hath not eaten thereof;
17И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
18(For from my youth he was brought up with me, as with a father, and I have guided her from my mother’s womb;)
18Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
19If I have seen any perish for want of clothing, or any poor without covering;
19Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
20If his loins have not blessed me, and if he were not warmed with the fleece of my sheep;
20Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
21If I have lifted up my hand against the fatherless, when I saw my help in the gate:
21Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
22Then let mine arm fall from my shoulder blade, and mine arm be broken from the bone.
22Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
23For destruction from God was a terror to me, and by reason of his highness I could not endure.
23Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
24If I have made gold my hope, or have said to the fine gold, Thou art my confidence;
24Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
25If I rejoiced because my wealth was great, and because mine hand had gotten much;
25Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
26If I beheld the sun when it shined, or the moon walking in brightness;
26Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
27And my heart hath been secretly enticed, or my mouth hath kissed my hand:
27И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
28This also were an iniquity to be punished by the judge: for I should have denied the God that is above.
28И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
29If I rejoiced at the destruction of him that hated me, or lifted up myself when evil found him:
29Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
30Neither have I suffered my mouth to sin by wishing a curse to his soul.
30Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
31If the men of my tabernacle said not, Oh that we had of his flesh! we cannot be satisfied.
31Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
32The stranger did not lodge in the street: but I opened my doors to the traveller.
32Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
33If I covered my transgressions as Adam, by hiding mine iniquity in my bosom:
33Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
34Did I fear a great multitude, or did the contempt of families terrify me, that I kept silence, and went not out of the door?
34Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
35Oh that one would hear me! behold, my desire is, that the Almighty would answer me, and that mine adversary had written a book.
35О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
36Surely I would take it upon my shoulder, and bind it as a crown to me.
36Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
37I would declare unto him the number of my steps; as a prince would I go near unto him.
37Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
38If my land cry against me, or that the furrows likewise thereof complain;
38Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
39If I have eaten the fruits thereof without money, or have caused the owners thereof to lose their life:
39Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
40Let thistles grow instead of wheat, and cockle instead of barley. The words of Job are ended.
40Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.