Job 31
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1I made a covenant with mine eyes; how then should I look upon a maid?
1Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
2For what would be the portion of God from above, and the heritage of the Almighty from on high?
2Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
3Is it not calamity to the unrighteous, and disaster to the workers of iniquity?
3Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
4Doth not He see my ways, and count all my steps?
4Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
5If I have walked with vanity, and my foot hath hasted to deceit —
5Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
6Let me be weighed in a just balance, that God may know mine integrity —
6Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
7If my step hath turned out of the way, and my heart walked after mine eyes, and if any spot hath cleaved to my hands;
7Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
8Then let me sow, and let another eat; yea, let the produce of my field be rooted out.
8Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
9If my heart have been enticed unto a woman, and I have lain in wait at my neighbour's door;
9Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
10Then let my wife grind unto another, and let others bow down upon her.
10Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
11For that were a heinous crime; yea, it were an iniquity to be punished by the judges.
11Јер је то грдило и безакоње за судије.
12For it is a fire that consumeth unto destruction, and would root out all mine increase.
12Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
13If I did despise the cause of my man-servant, or of my maid-servant, when they contended with me —
13Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
14What then shall I do when God riseth up? And when He remembereth, what shall I answer Him?
14Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
15Did not He that made me in the womb make him? And did not One fashion us in the womb?
15Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
16If I have withheld aught that the poor desired, or have caused the eyes of the widow to fail;
16Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
17Or have eaten my morsel myself alone, and the fatherless hath not eaten thereof —
17И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
18Nay, from my youth he grew up with me as with a father, and I have been her guide from my mother's womb.
18Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
19If I have seen any wanderer in want of clothing, or that the needy had no covering;
19Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
20If his loins have not blessed me, and if he were not warmed with the fleece of my sheep;
20Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
21If I have lifted up my hand against the fatherless, because I saw my help in the gate;
21Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
22Then let my shoulder fall from the shoulder-blade, and mine arm be broken from the bone.
22Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
23For calamity from God was a terror to me, and by reason of His majesty I could do nothing.
23Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
24If I have made gold my hope, and have said to the fine gold: 'Thou art my confidence';
24Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
25If I rejoiced because my wealth was great, and because my hand had gotten much;
25Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
26If I beheld the sun when it shined, or the moon walking in brightness;
26Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
27And my heart hath been secretly enticed, and my mouth hath kissed my hand;
27И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
28This also were an iniquity to be punished by the judges; for I should have lied to God that is above.
28И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
29If I rejoiced at the destruction of him that hated me, or exulted when evil found him —
29Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
30Yea, I suffered not my mouth to sin by asking his life with a curse.
30Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
31If the men of my tent said not: 'Who can find one that hath not been satisfied with his meat?'
31Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
32The stranger did not lodge in the street; my doors I opened to the roadside.
32Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
33If after the manner of men I covered my transgressions, by hiding mine iniquity in my bosom —
33Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
34Because I feared the great multitude, and the most contemptible among families terrified me, so that I kept silence, and went not out of the door.
34Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
35Oh that I had one to hear me! — Lo, here is my signature, let the Almighty answer me — and that I had the indictment which mine adversary hath written!
35О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
36Surely I would carry it upon my shoulder; I would bind it unto me as a crown.
36Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
37I would declare unto him the number of my steps; as a prince would I go near unto him.
37Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
38If my land cry out against me, and the furrows thereof weep together;
38Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
39If I have eaten the fruits thereof without money, or have caused the tillers thereof to be disappointed —
39Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
40Let thistles grow instead of wheat, and noisome weeds instead of barley. The words of Job are ended.
40Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.