Job 11
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Then answered Zophar the Naamathite, and said:
1А Софар Намаћанин одговори и рече:
2Should not the multitude of words be answered? And should a man full of talk be accounted right?
2Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
3Thy boastings have made men hold their peace, and thou hast mocked, with none to make thee ashamed;
3Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
4And thou hast said: 'My doctrine is pure, and I am clean in Thine eyes.'
4Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
5But oh that God would speak, and open His lips against thee;
5Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
6And that He would tell thee the secrets of wisdom, that sound wisdom is manifold! Know therefore that God exacteth of thee less than thine iniquity deserveth.
6И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
7Canst thou find out the deep things of God? Canst thou attain unto the purpose of the Almighty?
7Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
8It is high as heaven; what canst thou do? Deeper than the nether-world; what canst thou know?
8То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати?
9The measure thereof is longer than the earth, and broader than the sea.
9Дуже од земље, шире од мора.
10If He pass by, and shut up, or gather in, then who can hinder Him?
10Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
11For He knoweth base men; and when He seeth iniquity, will He not then consider it?
11Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
12But an empty man will get understanding, when a wild ass's colt is born a man.
12Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
13If thou set thy heart aright, and stretch out thy hands toward Him —
13Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
14If iniquity be in thy hand, put it far away, and let not unrighteousness dwell in thy tents —
14Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
15Surely then shalt thou lift up thy face without spot; yea, thou shalt be stedfast, and shalt not fear;
15Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
16For thou shalt forget thy misery; thou shalt remember it as waters that are passed away;
16Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
17And thy life shall be clearer than the noonday; though there be darkness, it shall be as the morning.
17Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
18And thou shalt be secure, because there is hope; yea, thou shalt look about thee, and shalt take thy rest in safety.
18Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
19Also thou shalt lie down, and none shall make thee afraid; yea, many shall make suit unto thee.
19Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
20But the eyes of the wicked shall fail, and they shall have no way to flee, and their hope shall be the drooping of the soul.
20Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.