Job 11
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Y RESPONDIÓ Sophar Naamathita, y dijo:
1А Софар Намаћанин одговори и рече:
2¿Las muchas palabras no han de tener respuesta? ¿y el hombre parlero será justificado?
2Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
3¿Harán tus falacias callar á los hombres? ¿y harás escarnio, y no habrá quien te avergüence?
3Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
4Tú dices: Mi conversar es puro, y yo soy limpio delante de tus ojos.
4Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
5Mas ¡oh quién diera que Dios hablara, y abriera sus labios contigo,
5Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
6Y que te declarara los arcanos de la sabiduría, que son de doble valor que la hacienda! Conocerías entonces que Dios te ha castigado menos que tu iniquidad merece.
6И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
7¿Alcanzarás tú el rastro de Dios? ¿llegarás tú á la perfección del Todopoderoso?
7Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
8Es más alto que los cielos: ¿qué harás? Es más profundo que el infierno: ¿cómo lo conocerás?
8То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати?
9Su dimensión es más larga que la tierra, y más ancha que la mar.
9Дуже од земље, шире од мора.
10Si cortare, ó encerrare, ó juntare, ¿quién podrá contrarrestarle?
10Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
11Porque él conoce á los hombres vanos: ve asimismo la iniquidad, ¿y no hará caso?
11Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
12El hombre vano se hará entendido, aunque nazca como el pollino del asno montés.
12Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
13Si tú apercibieres tu corazón, y extendieres á él tus manos;
13Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
14Si alguna iniquidad hubiere en tu mano, y la echares de ti, y no consintieres que more maldad en tus habitaciones;
14Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
15Entonces levantarás tu rostro limpio de mancha, y serás fuerte y no temerás:
15Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
16Y olvidarás tu trabajo, ó te acordarás de él como de aguas que pasaron:
16Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
17Y en mitad de la siesta se levantará bonanza; resplandecerás, y serás como la mañana:
17Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
18Y confiarás, que habrá esperanza; y cavarás, y dormirás seguro:
18Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
19Y te acostarás, y no habrá quien te espante: y muchos te rogarán.
19Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
20Mas los ojos de los malos se consumirán, y no tendrán refugio; y su esperanza será agonía del alma.
20Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.