Job 11
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Daarop nam Sofar van Naäma het woord, en sprak:
1А Софар Намаћанин одговори и рече:
2Zo’n praatvaar zou onbeantwoord blijven, Zo’n held met de lippen in het gelijk gesteld;
2Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
3Uw zwetsen zou anderen tot zwijgen brengen, Uw onzinnig gebrabbel door niemand worden beschaamd?
3Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
4Gij zegt tot God: Mijn wandel is rein, Ik ben onberispelijk in uw oog!
4Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
5Wilde God maar eens spreken, Zijn lippen tegen u openen,
5Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
6U de geheimen der Wijsheid ontvouwen, Die zo moeilijk zijn te verstaan: Dan zoudt ge erkennen, dat God van u eist, Wat uw misdaad verdient.
6И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
7Zoudt ge de diepten Gods kunnen peilen, De alwetendheid van den Almachtige doorgronden?
7Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
8Zij is hoger nog dan de hemelen: Wat kunt ge beginnen; Dieper nog dan de onderwereld: Wat kunt ge begrijpen;
8То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати?
9Haar meetsnoer is langer dan de aarde, En breder nog dan de zee!
9Дуже од земље, шире од мора.
10Als hij iets laat passeren, het verborgen houdt, Of het ruchtbaar maakt: wie zal Hem weerhouden?
10Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
11Want Hij doorschouwt de bedriegelijke mensen; Hij kent het kwaad, het ontgaat Hem niet!
11Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
12Maar een leeghoofd zal dit eerst begrijpen, Als het jong van een ezel een mensenkind wordt!
12Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
13Maar wanneer gij er acht op wilt slaan, En tot Hem uw handen verheft,
13Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
14De misdaad uit uw hand verwijdert, En in uw tenten geen onrecht laat wonen:
14Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
15Dan heft ge smetteloos het hoofd omhoog, Dan staat ge vast, en behoeft niet te vrezen.
15Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
16Ja, dan zult ge de ellende vergeten, Er aan denken als aan water, dat voorbij is gestroomd;
16Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
17Dan rijst uw leven klaarder nog dan de middag, En uw duisternis zal als de morgen zijn;
17Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
18Dan zult ge vertrouwen, Want er is weer hoop! Dan gaat ge weer slapen onder veilige hoede,
18Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
19Dan legt ge u neer, en schrikt niemand u op; Dan dingen velen naar uw gunst,
19Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
20Terwijl de ogen der bozen versmachten: Want die blijven van iedere toevlucht verstoken, Hun enige hoop is hun laatste zucht!
20Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.