Job 10
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ik walg nu toch van het leven, En laat dus de vrije loop aan mijn klagen; Ik spreek in de bitterheid van mijn ziel,
1Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје.
2En zeg tot God: Behandel mij niet als een schuldige; Laat mij weten, waarom Gij tegen mij strijdt!
2Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.
3Brengt het U voordeel, dat Gij verdrukt, Dat Gij het werk uwer handen verwerpt, Maar de plannen der bozen begunstigt?
3Је ли Ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дело руку својих и савет безбожнички обасјаваш?
4Hebt Gij ogen van vlees, Ziet Gij, zoals mensen dat doen;
4Јесу ли у Тебе очи телесне? Видиш ли као што види човек?
5Zijn uw dagen als die van een sterveling, Uw jaren als de levensduur van een mens:
5Јесу ли дани твоји као дани човечији, и године твоје као век људски,
6Dat Gij op zoek zijt naar mijn schuld, En naar mijn zonden blijft vorsen,
6Те истражујеш моје безакоње и за грех мој разбираш?
7Ofschoon Gij weet, dat ik niet schuldig ben, En niemand mij uit uw hand kan redden?
7Ти знаш да нисам крив, и нема никога ко би избавио из Твоје руке.
8Uw eigen handen hebben mij gevormd en gewrocht, En nu zoudt Gij me weer gaan vernielen?
8Твоје су ме руке створиле и начиниле, и Ти ме одсвуда потиреш.
9Bedenk toch, dat Gij mij als leem hebt gekneed: En Gij voert mij terug naar het stof?
9Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити.
10Hebt Gij me niet als melk laten vloeien, En als kaas laten stremmen;
10Ниси ли ме као млеко слио и као сир усирио ме?
11Mij niet bekleed met huid en met vlees, Met beenderen en spieren samengeweven?
11Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме.
12In uw goedheid hebt Gij mij het leven geschonken Uw zorg heeft mijn adem bewaakt,
12Животом и милошћу даривао си ме; и старање Твоје чувало је дух мој.
13Maar dit was uw heimelijke toeleg daarbij, Ik weet, dat Gij dit hadt besloten:
13И сакрио си то у срцу свом; али знам да је у Тебе.
14Als ik zondigde, mij in het oog te houden, En mij mijn misdaad niet te vergeven;
14Ако сам згрешио, опазио си ме, и ниси ме опростио безакоња мог.
15Was ik schuldig: Wee mij! En was ik onschuldig, Toch zou ik mijn hoofd niet mogen verheffen, Zat van smaad en gedrenkt met ellende!
15Ако сам скривио, тешко мени! Ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју.
16Hief ik het op, Gij zoudt jacht op mij maken, als een luipaard, Mij telkens uw wondere macht laten voelen,
16И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени.
17Uw vijandschap jegens mij weer vernieuwen; Gij zoudt uw toorn op mij nog verdubbelen, Gij riept troepen en legers tegen mij op!
17Понављаш сведочанства своја против мене, и умножаваш гнев свој на ме; војске једне за другом излазе на ме.
18Waarom hebt Gij mij dan uit de schoot laten komen, Gaf ik de geest niet, eer een oog mij aanschouwde?
18Зашто си ме извадио из утробе? О да умрех! Да ме ни око не виде!
19Dan was ik nu, als had ik nimmer bestaan, En was van de schoot naar het graf gedragen.
19Био бих као да никада нисам био; из утробе у гроб био бих однесен.
20Ach, mijn levensdagen zijn maar gering, Laat mij met rust, dat ik een weinig vreugde beleef,
20Није ли мало дана мојих? Престани дакле и окани ме се да се мало опоравим,
21Eer ik heenga, vanwaar ik niet terugkom, Naar het land van duisternis en schaduw des doods;
21Пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сен смртни,
22Naar het sombere land, waar wanorde heerst, De dag als een stikdonkere nacht!
22У земљу тамну као мрак и у сен смртни, где нема промене и где је видело као тама.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.